Deonica od Paraćina do Trupala predviđa nov most, tunel, podvožnjake i nadvožnjake

Projekat rehabilitacije železničkog koridora Beograd-Niš obuhvata modernizaciju približno 230 kilometara postojeće železničke pruge između Beograda (Resnik) i Niša. Cilj projekta je da se omogući brzina vozova do 200 km/h i značajno unaprede usluge prevoza putnika i robe. Očekuje se da će modernizacija značajno poboljšati kvalitet, bezbednost i efikasnost usluga putničkog i teretnog saobraćaja.

Za potrebe planiranja, koridor je podeljen na tri deonice: od Beograda (Resnik) do Velike Plane, od Velike Plane do Paraćina i od Paraćina do Trupala (Niš).

Celokupnim projektom rehabilitacije upravlja Infrastruktura železnice Srbije (SRI), uz tehničku podršku Delegacije Evropske unije. Projekat je u fazi razmatranja za finansiranje od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). Shodno tome, mora biti usklađen sa standardima iz oblasti zaštite životne sredine i društva koje propisuju ove međunarodne finansijske institucije, pored nacionalnog zakonodavstva.

Na javnom uvidu je studija o proceni uticaja na životu sredinu i društvo za deonicu od Paraćina do Trupala, koja je podeljena na tri poddeonice: Paraćin – Stalać (ukupna dužina biće 20,4 km, zadržaće se dvokolosečni režim), Stalać – Đunis (isključena, jer se razvija odvojeno i nalazi se u naprednijoj fazi pripreme – jednokolosečna) i Đunis – Trupale (ukupna dužina biće 37,7 km, zadržaće se dvokolosečni režim).

Poddeonica Paraćin – Stalać podeljan na tri segmenta

Poddeonica Paraćin – Stalać takođe je podeljena na tri segmenta. Prva je stanica Paraćin – Striž, a nova trasa u velikoj meri prati postojeću. Planirana je gradnja mosta u Paraćinu, koji će biti izgrađen na istoj lokaciji kao i postojeći. U Striži je nekoliko kuća planirano za rušenje radi izgradnje podvožnjaka.

Drugi segment je Striža – Sikirica. Nova trasa prolazi između naselja Ratare, Gornje Vidovo, Sikirica i Krezbinac.

Sikirica – Lučina je treći segment, a ovde je planiran podvožnjak u naselju Drenovac. Trasa se ukršta sa regionalnim putem koji povezuje Pojate i Ćićevac. U Ćićevcu nova trasa u većem delu prati postojeću, međutim, planirana su dva izmeštanja: jedno na ulazu u stanicu, koje podrazumeva ispravljanje krivine i pomeranje za 40 metara u pravcu zapada, i drugo dalje duž trase, sa pomeranjem od 50 metara u istom pravcu

Poddeonica Đunis – Trupale paralelno sa Južnom Moravom

Ova poddeonica prostire se paralelno sa Južnom Moravom. Počinje na postojećoj trasi, dva kilometra istočno od naselja Praskovče. Pre ulaska u naselje Vitkovac planirana je izgradnja novog tunela Đunis, dužine 580 metara, sa izmeštanjem trase. Stanica u Vitkovcu biće srušena.

U naseljima Donji Ljubeš i Srezovac planirane su korekcije krivina. U selu Trnjane predviđena su dva izmeštanja, a nekoliko objekata u tom području biće srušeno. I u Žitkovcu je planirano rušenje više objekata i novi podvožnjak, a u naselju Moravac novi nadvožnjak.

Kroz selo Grejač predviđen je niz korekcija krivina koje će dovesti do pomeranja trase i do 600 metara. U Supovcu će doći do izmene trase pruge koja će biti pomerena severnije. Takođe, između Mezgraje i sledećeg naselja, Vrtište, planirane su korekcije krivina koje uključuju pomeranje trase i do 600 metara u odnosu na postojeću prugu.

U okviru Studije predizvodljivosti (PFS) završene 2022. godine, sprovedena je Višekriterijumska analiza (MCA) radi procene tri razvojne varijante. Varijanta dva izabrana kao najuravnoteženije rešenje.

Ona je obezbedila: značajno bolju operativnu efikasnost i kraće vreme putovanja, čime se unapređuje konkurentnost železnice; veći potencijal za prelazak sa drumskog na železnički prevoz, čime se doprinosi smanjenju emisija ugljen dioksida i zagađujućih materija; manji rizik od nezgoda, naročito na putnim prelazima, čime se poboljšava javna bezbednost javnosti i mogućnost za ciljana poboljšanja u pogledu životne sredine i društva, kao što su zadržavanje stanica na istim lokacijama radi izbegavanja raseljavanja i smanjenja uticaja buke i vibracija, bez većeg kompromisa po brzinu i efikasnost.