Dinarski krediti privredi i stanovništvu iznenada poskupeli u januaru

Januar je doneo poskupljenje novih zajmova u Srbiji i za privredu i za stanovništvo, iako su vrednosti referentnih kamatnih stopa koje najvećim delom utiču na cenu kredita ostale nepromenjene – to ukazuje da su porasli neki drugi troškovi ili su banke već počele da uračunavaju u cenu nove rizike i potencijalne inflatorne pritiske.

Prosečna kamata po kojoj se srpska privreda zaduživala po osnovu novih kredita u prvom mesecu ove godine povećana je u odnosu na kraj 2025. i u proseku je iznosila 6,9 odsto. U odnosu na januar prošle godine i dalje je niža za 0,7 p.p, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Slična situacija je i kod novoodobrenih kredita stanovništvu u istom periodu, koji su takođe poskupeli na 8,3 odsto.

NBS ističe da je u odnosu na jun 2024. godine, kada je započelo ublažavanje monetarne politike, kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi i dalje niža za 1,2 p.p.

Isto tako, kamatne stope na kredite stanovništvu su u odnosu na avgust 2025. godine niže za 1,0 p.p, što je rezultat supervizorskih očekivanja NBS da se troškovi zaduživanja građana s nižim primanjima učine povoljnijim, dok je u odnosu na jun 2024. godine kamata niža za 3,4 p.p, podsećaju iz centralne banke.

Trend pada cene zaduživanja prekinut u januaru

Trendovi o kreditnoj aktivnosti NBS pokazuju da se prosečna kamatna stopa za privredu u decembru smanjila za 1,9 p.p. u odnosu na jun 2024. godine i iznosila je 6,2 odsto. Kada se pogleda prosek za četvrti kvartal prošle godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi iznosila je 6,5 odsto.

Privreda je u poslednja tri meseca prošle godine mogla nešto povoljnije da se zaduži za likvidnost i obrtna sredstva po 6,5 umesto 6,6 odsto i za ostale nekategorisane kredite po 6,3 odsto umesto 6,6 procenata. Međutim, kamatne stope na investicione kredite povećane su za 0,1 p.p., na 7,2 odsto a najveći deo odobrenih zajmova privredi su upravo ovi krediti.

Posmatrano po veličini preduzeća, smanjena je cena zaduživanja malih i velikih preduzeća, dok su se i mikro i srednja preduzeća zaduživala po višim kamatnim stopama. Prosečna kamatna stopa u četvrtom tromesečju prošle godine kretala se od šest odsto za velika preduzeća, preko 6,4 odsto za mala i 6,8 odsto za srednja preduzeća do 8,2 odsto za mikro preduzeća.

Kada je reč o zaduživanju stanovništva, podaci NBS pokazuju da je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite u tom periodu iznosila 8,1 odsto.

Za razliku od zaduživanja u nacionalnoj valuti, pozajmice privredi u evrima i evroindeksirani krediti u januaru su koštali u proseku kao i tokom 2025. godine, odnosno kamata je iznosila 5,1 odsto.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite privredi je u januaru niža za 1,6 p.p. Smanjenje je potpuno očekivano s obzirom na to da je ključna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB) od juna 2024. do danas smanjena za više od 2 p.p, sa 4,25 na 2,15 odsto. Reklo bi se da čak prostor za pojeftinjenje ovih kredita nije sasvim iskorišćen.

Ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u evrima i evroindeksirane kredite u januaru je ostala nepromenjena u odnosu na decembar i iznosila je 4,6 odsto, što je rezultat nepromenjene kamatne stope na stambene kredite koja je iznosila 4,5 procenata.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite stanovništvu je niža za 1,5 p.p.

Kamatna stopa po kojima su u januaru ove godine polagani dinarski i devizni depoziti bila je na nivou koji je važio i krajem prošle godine i iznosila je u proseku 4,8 odsto na dinarske i 3,4 odsto na devizne depozite.

Stanovništvo predvodi rast kreditiranja

NBS u izveštaju navodi da je rast kreditiranja u prošloj godini iznosio 15,4 odsto, vođen kreditiranjem stanovništva koje je u 2025. povećano za 19,5 odsto, dok je privreda povećala iznos zajmova za 11,3 odsto.

Кrediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom četvrtog tromesečja povećani su za 46,8 milijardi dinara ili za 2,6 odsto, na šta je dominantno uticao rast investicionih kredita.

Posmatrano po delatnostima, tokom četvrtog tromesečja najviše su se zaduživala preduzeća iz energetike, poslovanja nekretninama i građevinarstva, dok je najveći pad zaduženja zabeležen kod preduzeća iz sektora saobraćaja i trgovine.

Istovremeno, povećano je učešće kredita odobrenih segmentu mikro preduzeća, malih i srednjih preduzeća u ukupnim kreditima privredi na 60,6 odsto u decembru, dok je njihov međugodišnji rast ubrzan na 11,2 procenata.

Кrediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom četvrtog tromesečja za 5,1 odsto ili 94,1 milijardu dinara, što je najveći tromesečni prirast još od trećeg tromesečja 2008. godine.

Кao i ranije, taj rast vođen je rastom gotovinskih i stambenih kredita, a doprinele su mu mere koje omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja građana s nižim mesečnim primanjima. Pored toga, rast stambenih kredita potpomognut je i odobravanjem kredita iz državnog programa stambenih kredita za mlade, navodi centralna banka.

Banke su u poslednjem tromesečju prošle godine ublažile kreditne standarde za privredu, a dodatno su smanjile i kamatne marže i provizije i naknade za preduzeća svih veličina, a za mala i srednja preduzeća produžena je i ročnost kredita. S druge strane, zahtevi u pogledu kolaterala i maksimalnog iznosa kredita dodatno su pooštreni.

Što se tiče stanovništva, standardi su ublaženi za sve dinarske kredite, kao i za devizno indeksirane stambene kredite. Banke su u četvrtom kvartalu 2025. smanjile kamatne marže i ublažile zahteve koji se odnose na kolateral i za dinarske i za devizno indeksirane kredite.