Đogović: Ne očekujem da će država sniziti akcize na gorivo

Ekonomista Saša Đogović ocenio je danas da zbog nerešavanja situacije oko Naftne industrije Srbije zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.

Đogović je za Biznis.rs kazao da se ekonomske posledice ogledaju kroz dinar jer jača tražnja za devizama koje su potrebne kako bi se platile dodatno uvezene količine naftnih derivata, na šta se sigurno nadovezuje i određena psihoza kod stanovništva, čime se stvara dodatni pritisak na vrednost dinara.

“Na taj način mi stvaramo pritisak na devizne rezerve, jer su neophodne direktne intervencije NBS kako bi ublažila te deprecijacijske pritiske i veće šokove na strani deviznog kursa, a time i inflacije”, objašnjava naš sagovornik.

Poslednjih desetak dana evidentna je manja ponuda deviza u menjačnicama, koja je uticala na blago povećanje prodajnog kursa. Narodna banka Srbije saopštila da je izmenom propisa dodatno olakšala proces i kanale snabdevanja ovlašćenih menjača efektivom od strane banaka.

Centralna banka je takođe saopštila da je devizno tržište potpuno stabilno i da su poslovne banke i menjačnice snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta.

Saša Đogović uoči sutrašnje sednice Izvršnog odobora NBS, na kojoj će se odlučivati o visini referentne kamatne stope, smatra da u trenutnim okolnostima postoji određena opasnost od pooštravanja kreditno-monetarne politike, mada ne očekuje da stopa bude podignuta sa sadašnjih 5,75 odsto.

Centralna banka, podsetimo, nije menjala referentnu kamatnu stopu od septembra prošle godine. Inflatorni pritisci su, međutim, u oktobru oslabili pod pretežnim uticajem Uredbe o ograničenju marži u maloprodaji, pa je međugodišnji rast potrošačkih cena iznosio 2,8 odsto. U međuvremenu se situacija sa NIS-om dodatno zakomplikovala, što je stvorilo nove inflatorne i pritiske na kurs.

Đogović smatra da će kreatori monetarne politike ipak na sadašnjem nivou referentne kamatne stope sačekati rasplet oko NIS-a, koji je najavljen za sredinu januara, dodajući da bi bio preveliki rizik za ekonomiju zemlje da tada do rešenja iz nekog razloga ne dođe.

“Očekujem da će referentna kamatna stopa ostati na ovom nivou jer očekujem da će do razrešenja doći tokom januara. Trpećemo negativne ekonomske posledice na ovaj kratak rok od mesec ili dva i onda bi to zaista prešlo u šokove, gde bi država ispustila kontrolu nad ekonomskom situacijom”, ocenjuje ovaj ekonomista.

Što se tiče akciza na naftne derivate, Saša Đogović ne očekuje da će ih država sniziti zbog eventualnog pritiska na poskupljenje goriva izazvanog povećanim troškovima nabavke. Razlog za to je jer država mora da obezbedi adekvatno punjenje budžeta zbog masivnih investicija koje moraju da se završe, pre svega EXPO.

Takođe, ne misli da bi država mogla da se odrekne redovnog usklađivanja akciza početkom godine, čime bi se bar donekle ublažile cene derivata.

Profesor Fakulteta bezbednosti Petar Stanojević kazao je pre nekoliko dana za Biznis.rs da država u vanrednim situacijama može privremeno da spusti akcize i do 20 odsto, kao što je učinila 2022. godine, ali da je pitanje da li postoji fiskalni prostor da se takav potez ponovi.

“Iskreno, trebalo bi uporediti predviđene prihode od akciza od prošle i ove godine. Tu bi trebalo da se vidi da li se računa na povećanje akcize prema porastu cena na malo na koje ima pravo po zakonu”, objasnio je Stanojević.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić izjavio je ove nedelje da oko hiljadu privatnih pumpi u Srbiji mogu bez ikakvih problema da obezbede snabdevanje tržišta naftnim derivatima i za to postoji dovoljno transportnih sredstava i skladišnih prostora, kao i da nema razloga za poskupljenje goriva.

“Cena ne bi smela da ode gore, zato što su formulom za obračun i formiranje cena već previše naduvani troškovi transporta“, izjavio je Rakić.