Do kvalitetnije proizvodnje i veće kontrole tržišta unapređenim propisima

Podaci Uprave za zaštitu bilja pokazuju da ozima i jara pšenica zauzimaju najveće površine pod proizvodnjom sertifikovanog semena u Srbiji, a 2023. godine je to bilo na 21.039 hektara. Sa ovih njiva iste godine došlo je nešto više od 83.000 tona semena. Kada je reč o sadnom materijalu, najviše je bilo jabuka – 12 miliona komada, a za njima vinove loze – 10 miliona.

Spoljnotrgovinska razmena semena poljoprivrednog bilja Srbije sa svetom u 2023. godini iznosila je 292,7 miliona evra (174.565 tona). Od toga je izvezeno 128.681 tone (155 miliona evra), a uvezeno je oko 45.884 tone, što vrednosno iznosi 137,7 miliona evra.

U posmatranom periodu zabeležen je suficit u razmeni semena poljoprivrednog bilja sa svetom u iznosu od 17,3 miliona evra. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1.204,4 evra po toni, dok je prosečna uvozna cena iznosila 3.001,1 evra po toni.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše se izvozilo seme industrijskog bilja (100.085 tona, 66.395 evra), a uvozilo seme povrća (21.285 tona, 33.843 evra).

Proizvodnja kvalitetnog semena i sadnog materijala jedan je od najznačajnijih segmenata poljoprivredne proizvodnje svake zemlje, jer su seme i sadni materijal poljoprivrednog i ukrasnog bilja značajni i kao direktna roba za tržište i kao input i repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju.

Zbog toga je Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu, kojim se uređuje proizvodnja i promet semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Novim zakonom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objedinjuje i unapređuje propise u ovoj oblasti, što će rezultirati kvalitetnijom proizvodnjom, jasnijim pravilima i većom kontrolom na tržištu, navedeno je na zvaničnom sajtu.

Kako stoji u predlogu zakona, potrebu izrade nametnuo je značaj proizvodnje kvalitetnog semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja sorte poznatog genetičkog identiteta sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, unapređenja semenarstva i rasadničke proizvodnje.

“Umesto tri postojeća zakona, kojima je ova oblast trenutno uređena, a koji su delimično zastareli, jer su doneti pre više godina, sada se donosi jedan sveobuhvatan zakon koji prati potrebe savremene poljoprivrede, tehnološki razvoj i propise međunarodnog tržišta”, napominju u Ministartsvu.

Ovaj zakon se, kako se dodaje u obrazloženju, predlaže i zbog bližeg i boljeg definisanja poslova i aktivnosti u vezi sa semenom i sadnim materijalom poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao jedan od najvažnijih inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, osnova svakog uspešnog useva i shodno tome ključan za prehrambenu sigurnost svake zemlje.

Ključna novina je da se zakonom preciznije uređuju: proizvodnja, kontrola proizvodnje, dorada, kvalitet, pakovanje, obeležavanje, stavljanje na tržište, postkontrolno ispitivanje i uvoz određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Propisima će se otkloniti nedostaci u postojećoj zakonskoj regulativi, ističe se. Konkretno u pogledu samog postupka sertifikacije semena, imajući u vidu da se sada postupak sertifikacije završava izdavanjem uverenja o priznavanju semenskog useva, a ovim zakonom se propisuje da se sertifikacija završava sertifikatom, kao dokumentom koji garantuje poreklo i kvalitet partije semena.

Takođe, ovaj zakon uvodi i jedinstveno vođenje registra za seme i sadni materijal i preciznije definiše upis subjekta, a kategorije semena i sadnog materijala biće u potpunosti usklađene sa marketing direktivama EU.

“Njegovo donošenje doprineće ispunjavanju Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, koje predstavlja deo Reformske agende pripremljene na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan. Donošenje novog zakona istovremeno će doprineti ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija”, kažu u Ministarstvu.

S obzirom na to da Srbija ima optimalne ekološke i edafske uslove za proizvodnju semena, da je u tome prepoznatljiva, ne samo u Evropskoj uniji, već i u svetu, donošenje ovog zakona bi trebalo da omogući domaćim proizvođačima semena i sadnog materijala još veći pristup međunarodnom tržištu, da obezbedi seme i sadni materijal boljeg kvaliteta domaćim potrošačima što bi se direktno odrazilo i na uspešniju poljoprivrednu proizvodnju, napominje se u obrazloženju.

Šta konkretno predviđa zakon?

Odredbe zakona primenjuju se na: žitarice, industrijsko bilje, repu, krompir, krmno bilje, povrće, voće, vinovu lozu, hmelj, kao i na ukrasno bilje čije se seme i sadni materijal proizvodi i stavlja na tržište.

Kako je definisano, proizvodnjom semena i sadnog materijala može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar privrednih subjekata, koji uspostavlja i vodi Ministarstvo. Moguće je proizvoditi samo sortu koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, zaštićenu sortu koja je upisana u Registar zaštićenih biljnih sorti i sortu koja pripada grupi i vrsti koja se ne upisuje u Registar sorti, ako poseduje podatke opisa i karakteristike sorte ili biljne vrste.

Proizvodnja semena za račun domaćeg naručioca može da se obavlja u drugoj državi na osnovu ugovora domaćeg naručioca i inostranog proizvođača uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Proizvođač je dužan da podnese prijavu za kontrolu proizvodnje semena i sadnog materijala Ministarstvu, kao i da vodi evidenciju pisanoј ili u elektronskoj formi, sa podacima o parcelama i objektima za proizvodnju, planu setve i sadnje, sorti, godini proizvodnje, načinu proizvodnje, količini proizvedenog naturalnog semena ili sadnog materijala i tako dalje.

Proizvodnja podleže kontroli ili kontroli pod nadzorom, kojom se, između ostalog, utvrđuje poreklo upotrebljenog semena ili sadnog materijala, čistoća vrste, autentičnost i čistoća sorte, zdravstveno stanje, kategorija.

Ministarstvo na osnovu zapisnika o kontroli izdaje sertifikat o proizvodnji sadnog materijala najkasnije u roku od 15 dana od dana sačinjavanja poslednjeg zapisnika, vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o proizvodnji sadnog materijala i izdaje etikete za sadni materijal. Za kvalitet sadnog materijala odgovoran je proizvođač, odnosno uvoznik sadnog materijala koji sadni materijal stavlja na tržište.

Sadni materijal stavlja se na tržište u ujednačenim partijama, originalno upakovan i plombiran, obeležen etiketom u boji propisanoj za kategoriju sadnog materijala. Sve to mora da prati i deklaracija o sadnom materijalu uz otpremnicu koju izdaje proizvođač, odnosno uvoznik sadnog materijala.

Kada je reč o pakovanju i obeležavanju semena, ističe se da se seme pakuje po partijama, kao i da ono koje se stavlja na tržište mora da prati sertifikat o semenu, mora da bude upakovano u originalno pakovanje i plombirano na način kojim se obezbeđuje originalnost pakovanja i očuvanje kvaliteta semena. Svako pojedinačno pakovanje semena mora da se obeleži odgovarajućom etiketom.

Ministarstvo izdaje etikete za sve kategorije semena, osim za mala pakovanja, koju izrađuje dorađivač semena, odnosno uvoznik semena. Boja etikete određena je kategorijom semena, i to za: predosnovno seme – bele boje sa dijagonalnom linijom ljubičaste boje; osnovno seme – bele boje; sertifikovano seme – plave boje; sertifikovano seme prve generacije S1 – plave boje; sertifikovano seme druge generacije S2 – crvene boje i standardno seme – tamno žute boje.

Predviđeno je i postkontrolno ispitivanje semena i sadnog materijala kojim se proverava sortnost (sortna originalnost) i genetička čistoća za partije semena i sadnog materijala za koje je izdat sertifikat o semenu, odnosno sertifikat o proizvodnji sadnog materijala. Za postkontrolno ispitivanje semena i sadnog materijala kao kontrolni uzorak koristi se uzorak semena i sadnog materijala koji je uzet sa tržišta.

Seme i sadni materijal podležu obaveznoj kontroli prilikom uvoza koju vrši granični fitosanitarni inspektor.

Za učinjeni privredni prestup predviđene su novčane kazne za pravno lice u iznosu od 10.000 do tri miliona dinara, kao u kazne za prekršaj u iznosu od 50.000 dinara do dva miliona dinara. Za preduzetnike su propisane kazne od 10.000 dinara do 500.000 dinara, a za fizička lica od 5.000 dinara do 150.000 dinara.

Privrednim subjektima ostavljen je rok od tri godine da usklade svoje poslovanje sa ovim zakonom.