Dobit domaćih banaka premašila 400 miliona evra u prvom tromesečju

Banke su u prva tri meseca zabeležile profit od oko 47,6 milijardi dinara (oko 406 miliona evra), što je povećanje od 41,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, kaže za Nedeljnik glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

On je analizirao podatke Narodne banke Srbije za prvi kvartal, koji takođe pokazuju da su Banca Intesa, OTP, Raiffeisen, Unicredit i AikBank na kraju marta bile prvih pet banaka u Srbiji na listi prema ukupnoj neto bilansnoj aktivi.

Neto aktiva svih 19 banaka zajedno na kraju marta vredela je 6.540 milijardi dinara ili blizu 56 milijardi evra.

Faktori uspeha banaka na domaćem tržištu

„Činioci visoke profitabilnosti su ostali isti kao i kada je u pitanju rekordna dobit iz čitave 2024. godine od 1,3 milijarde evra – solidno visoke kamatne marže koje su donele rast neto prihoda od kamata od 23 odsto i rast neto prihoda od naknada i provizija od 30 procenata“, objašnjava Gujaničić.

Dodaje i da su krajnjem rezultatu doprineli i niski troškovi po kreditnim gubicima odnosno izuzetno nizak nivo loših kredita (NPL). Prema podacima centralne banke, učešće NPL u ukupnim kreditima stanovništvu i privredi u martu je zabeležilo nove najniže vrednosti od 3,2 odnosno 1,6 odsto respektivno.

„Dakle, banke posluju u idealnim uslovima, kamate su solidno visoke da mogu da ostvaruju visoku maržu (razlika između kamata na kredite i depozite), a pride klijenti i dalje uredno servisiraju svoje obaveze odnosno nema mnogo loših plasmana“, zaključio je Gujaničić.

Država je najsigurniji zajmoprimac

Kada je reč o kreditnoj aktivnosti u prvom tromesečju, krediti privredi povećani su za 0,8 odsto, ili za 13 milijardi dinara, pri čemu su dinarski krediti nastavili da rastu, dok su devizno indeksirani krediti smanjeni, kaže NBS u analizi.

Krediti stanovništvu u istom periodu povećani su za 41,5 milijardi dinara, ili za 2,6 odsto, a skoro tri petine prirasta odnosilo se na dinarske kredite.

Prosečne kamate na dinarske kredite stanovništvu iznosile su 10 odsto, a za privredu 6,7 odsto, dok su krediti u evrima građane u proseku koštali 5,4 a za privredu 5,3 odsto.

Naš sagovornik skreće pažnju da banke beleže izuzetno visoku likvidnost i ne mogu da pronađu dovoljno klijenata za kreditne plasmane s obzirom da je privreda u grču i mahom povlači kreditne linije za obrtna sredstva i likvidnost.

U takvoj situaciji, banke su se, kako kaže, okrenule državi ne samo preko kupovine državnih obveznica već i plasmanom direktnih kredita za razne infrastrukturne projekte.

„Ovo bankama još više odgovara jer su krediti skuplji, a država je na kraju krajeva najsigurniji zajmoprimac. Sa aspekta države, krediti od banaka su na izvolte, mogu relativno brzo da se dobiju i ne moraju da budu deo dugoročnog plana, poput emisija obveznica“, ističe Gujaničić.

Koliko država duguje poslovnim bankama?

Najnoviji kredit koji je država ugovorila sa domaćom bankom za nastavak izgradnje putne infrastrukture tek treba da dobije zeleno svetlo Skupštine Srbije.

Radi se o 35 milijardi dinara vrednoj pozajmici NLB Komercijalne banke za izgradnju deonice auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, za koji je ugovorena promenljiva kamata kao zbir stope tromesečnog BELIBOR (trenutno 4,68 odsto) i marže od 2,50 odsto, što u zbiru premašuje onih prosečnih 6,7 odsto, za koliko se za kredite zaduživala privreda.

Podaci o javnom dugu, sa druge strane, kažu da su poslovne banke na listi poverilaca Srbije na visokom trećem mestu, iza kupaca evroobveznica i dinarskih hartija od vrednosti države.

Država je na kraju marta poslovnim bankama dugovala 4,14 milijardi evra na ime pozajmica, ne računajući njihova ulaganja u dinarske obveznice. To znači da su poslovne banke više pozajmile državi nego strane vlade, kineska Export-Import banka ili Međunarodni monetarni fond.