Dobit raste, ali sektor grejanja i klimatizacije i dalje muče kadrovski problemi i siva zona

Delatnost postavljanja vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema obuhvata širok spektar instalacionih radova u građevinarstvu. Ona je ključna za funkcionalnost i komfor objekata, bilo da se radi o stambenim, poslovnim ili industrijskim zgradama.

S obzirom na ekspanziju građevinskog sektora u Srbiji, i ova delatnost je poslednjih godina sve uposlenija, a radove često karakteriše sezonski skok potražnje – naročito u periodima pripreme za grejnu sezonu i letnje klimatizacije.

Uvidom u podatke bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti postavljanja vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema tokom 2024. godine poslovalo je više od 5.800 firmi. Od tog broja u plusu je bilo 1.230 preduzeća, sa ukupnom dobiti od 7,3 milijarde dinara (7.309.244.000).

Među dvadeset najuspešnijih podjednako su zastupljena mala i srednja preduzeća, dok su se na listi našlo i jedno veliko – Termomont d.o.o. iz Beograda, koje je ostvarilo dobit od 143.058.000 dinara, kao i jedno mikro preduzeće istog imena, ali sa drugim vlasnikom – Termomont d.o.o. iz Novog Sada, koje je imalo odličan rezultat od čak 235,8 miliona dinara (235.816.000).

Najuspešnija kompanija u ovoj delatnosti je Promont Group d.o.o. iz Novog Sada. Poslovanje su započeli u oblasti instalacija još 1958. godine, a danas posluju u više sektora – pored instalaterske delatnosti, razvili su poslovanje u oblasti hladnjača, nekretnina, hotelijerstva, takođe poseduju destileriju i pivaru. U 2024. godini, Promont Group se nalazio na prvom mestu po dobiti, sa iznosom od 877.233.000 dinara.

Karakteristično za najuspešnije firme u ovoj delatnosti jeste višedecenijsko iskustvo, ali se tržište menja – savremeni zahtevi u oblasti energetike i digitalizacije donose nove potrebe i prilike.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti postavljanja vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
DOO PROMONT GROUP	4.817.170.000	877.233.000	271
STEELSOFT DOO BEOGRAD	4.761.390.000	590.303.000	128
ENERGY NET DOO	5.912.367.000	446.405.000	99
TERMO TIM DOO BEOGRAD	2.875.789.000	307.494.000	105
TERMOMONT DOO NOVI SAD	343.284.000	235.816.000	0
DELTA TERM DOO BEOGRAD	3.563.274.000	219.293.000	77
TRACO-INVEST DOO BEOGRAD	2.797.609.000	196.049.000	113
TERMOMONT DOO BEOGRAD	3.517.291.000	143.058.000	175
ENERGY LTD	1.923.674.000	135.674.000	17
ENERGY NET SOLUTION DOO NOVI SAD	1.023.185.000	123.402.000	18
LEON DOO UB	484.067.000	114.018.000	22
TOPEKO DOO BEOGRAD	635.646.000	107.339.000	30
GAS INVEST DOO BEOGRAD	613.129.000	93.489.000	36
HIDROTERMA DOO SREMSKA MITROVICA	184.923.000	86.176.000	12
BULEVAR COMPANY DOO NOVI SAD	2.016.433.000	83.453.000	121
FLUX PRO DOO BEOGRAD (ZEMUN)	1.230.258.000	81.741.000	72
TERMOINŽENJERING DOO BEOGRAD	2.087.397.000	76.474.000	90
CIM GAS DOO SUBOTICA	1.091.637.000	72.686.000	59
SIDEK INŽENJERING DOO BEOGRAD, NOVI BEOGRAD	1.337.808.000	60.779.000	74
INSTALATER DOO BEOGRAD	2.017.966.000	57.606.000	85
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

„Od 2020. godine tržište u ovoj oblasti je oživelo, posebno zahvaljujući gasifikaciji mesta u Vojvodini, što je dovelo do smanjenog korišćenja pelet tehnologije. Toplotne pumpe postaju sve popularnije, ali još uvek čine manje od pet odsto sistema grejanja. Globalna dešavanja doprinela su povećanoj upotrebi električne energije u grejanju, u odnosu na gas, a zeleni kreditni programi, kao što je GEFF, izbacili su gasnu tehniku iz finansiranja, što se može posmatrati kao politički potez. Takođe, u poslednje tri do četiri godine prisutne su državne subvencije za nabavku gasnih kotlova, kotlova na biomasu i toplotnih pumpi. Ponuđači se oslanjaju na opštinske programe, a građani često čekaju subvencije pre nego što se odluče na radove u vezi sa grejanjem”, objašnjava Željko Sumzer, vlasnik firme AS-instalacije iz Petrovaradina.

Godina je izazovna, smatra Sumzer, i primetan je oprez među ljudima – „verovatno zbog aktuelnih političkih zbivanja“. Ipak, AS-instalacije beleže značajan broj zahteva za instalaciju grejanja u novogradnji, što je, po svemu sudeći, odraz prošlogodišnjeg optimizma. Naime, proces zahteva da građevinski radovi budu završeni pre nego što se angažuje instalater.

Najveći izazov danas je, smatra naš sagovornik, zadržavanje kvalifikovane radne snage, dok se prošle godine u AS-instalacijama više pažnje posvećivalo njenom obezbeđivanju. Ove godine dodatni izazov postaje i očuvanje obima posla, što svedoči o promenama u tržišnoj dinamici. Ipak, trenutna situacija nije najteža koju je sektor prošao.

„Tokom 2017. i 2018. godine došlo je do masovnog odlaska zavarivača u inostranstvo, a domaće tržište oslanjalo se isključivo na manje obučene majstore. Srećom, ta kriza je prevaziđena, a danas povratak pojedinih radnika iz dijaspore nije izuzetak, iako odlasci i dalje postoje„, tvrdi Sumzer.

Na pitanje šta ovaj sektor može da očekuje u budućnosti Sumzer kaže da budućnost donosi promene u vrstama energenata i metodama izvođenja radova. Takođe, postoji optimizam da će naredna godina biti bolja.

„Slabije poslovne godine često podstaknu konsolidaciju sredstava i pripreme za rast, što se više puta pokazalo u prethodnim godinama. U ovom trenutku, sezonski uticaji poput letovanja i turističkih aktivnosti doveli su do smanjenog broja upita. Ipak, firma to ne vidi kao zabrinjavajuće, već kao očekivanu fazu – mnogi se trenutno fokusiraju na privatna putovanja, što se može posmatrati i kao odlazak domaćeg kapitala”, smatra Sumzer.

Toplotne pumpe i fotonaponski sistemi postaju standard u novogradnji i renovacijama, a sve veći fokus je na zgradama sa nultom emisijom. Subvencije i podrška Evropske unije za obnovljive izvore energije dodatno ubrzavaju ovaj trend. Integracija IoT uređaja u grejne i klimatizacione sisteme omogućava pametno upravljanje potrošnjom energije.

Smart home tehnologije postaju sve prisutnije, a instalacije se često pripremaju unapred u fabrikama i montiraju na licu mesta, što ubrzava izvođenje i smanjuje rizik od grešaka. Dronovi se koriste za inspekciju i nadzor radova na teško dostupnim mestima, dok 3D štampa omogućava izradu prilagođenih komponenti, uz smanjenje otpada i troškova.

Klimatske promene dodatno utiču na ovu delatnost. Smanjenje padavina i neravnomerna raspodela vode otežavaju snabdevanje, posebno u južnim i istočnim delovima Srbije. Sušni periodi smanjuju obnovu podzemnih voda, dok bujične poplave, uz ekstremne vremenske događaje, preopterećuju kanalizaciju u urbanim sredinama sa zastarelom infrastrukturom. Blaže zime dovode do promenljive potrošnje energije i manjeg korišćenja grejnih sistema, dok topliji letnji periodi povećavaju potražnju za klimatizacijom.

Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, koji uključuje niz infrastrukturnih, energetskih i urbanističkih mera.