Dobit sakupljača šumskih plodova u padu od 2021. godine

Sakupljanje šumskih plodova u Srbiji ima dugu tradiciju, ali i značajan ekonomski potencijal koji domaći preduzetnici tek počinju da uviđaju. Od pečuraka, šumskih jagoda i borovnica, do lekovitog bilja i tartufa, prirodni resursi Srbije nude širok spektar proizvoda sa visokom tržišnom vrednošću, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Iako se ovaj sektor oslanja na sezonski rad i prirodne cikluse, sve veća potražnja za organskim i prirodnim proizvodima stvara priliku za profesionalizaciju i standardizaciju delatnosti. Istovremeno, izazovi poput neuređenog tržišta, regulative i otkupnih cena ograničavaju njegov razvoj.

U ovom sektoru dominiraju sakupljači i otkupljivači gljiva, odnosno pečuraka. Prema podacima iz 2022. godine, ukupan izvoz gljiva vredeo je oko 25 miliona evra, a najviše novca – odnosno deset miliona evra za 282 tone – vredeo je plasman sušenih gljiva u Italiju, Švajcarsku, Francusku, Nemačku, kao i Veliku Britaniju, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).

Rezultati u ovoj delatnosti prilično zavise od vremenskih prilika, pa zbog toga mogu da budu vrlo promenljivi.

U pandemijskoj 2020. godini ukupna dobit svih firmi koje posluju u delatnosti sakupljanja šumskih plodova iznosila je 4.668.000 dinara, da bi u 2021. porasla na 37 miliona dinara, a 2022. godine se znatno smanjila na 12,3 miliona dinara.

Na kraju 2023. godine dobit je ponovo bila nešto niža i iznosila je 8.839.000 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Ivana Stanojević, direktorka kompanije Tartufi SR, kaže za Biznis.rs da je na ideju da se bavi tartufima došla zahvaljujući svom ocu koji je bio treći tragač na tartufe u Srbiji.  

„Odrasla sam uz tartufe i iz prve ruke videla kako ova delatnost funkcioniše. Primetila sam da je tržište neorganizovano, da nedostaje transparentnost i jasna struktura. U svemu tome prepoznala sam svoju stratešku priliku i odlučila da uđem u ovaj posao, sa ciljem da podignem industriju na viši nivo“, objašnjava Stanojević.

Naša sagovornica kaže da 2015. godine, kada je započela biznis, nije mogla ni da nasluti koliko će put biti zahtevan, pun prepreka i izazova.

“Ušla sam u sve to spontano, sa osnovnim znanjem o tartufima kao sirovini, ali bez uvida u celokupnu industriju i tržište. Sve sam morala da učim u hodu. Kao i svaki drugi posao, ni ovaj nije lak. Svakodnevno se suočavam sa brojnim izazovima, nedoumicama i situacijama koje zahtevaju brze odluke. Neizvesnost je prisutna na svakom koraku, ali pretpostavljam da je to prirodan deo svakog ozbiljnog poslovanja. Uprkos svemu, zadovoljna sam početkom i smatram da su svi izazovi koje smo prevazišli vredni truda“, ocenjuje Ivana Stanojević.

Preduzeća koja su ostvarila dobit u delatnosti sakupljanja šumskih plodova
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
FOREST FOOD DOO VELIKO GOLOVODE	389.267.000	13.229.000	4
INTERFOOD 60 DOO ČAČAK	1.246.652.000	8.717.000	75
TARTUFI SR	25.698.000	6.171.000	8
DUŠKO DIKOVIĆ PR DIKSI PLUS UŽICE	32.949.000	3.938.000	7
INTER-FUNGHI DOO POŽAREVAC	232.910.000	2.633.000	9
MUNDOFRUIT EXPORT D.O.O.	116.426.000	2.523.000	1
ŽAKLINA RADULOVIĆ PREDUZETNIK SAKUPLJANJE I OTKUP ŠUMSKIH PLODOVA ŽAKICA I DAKICA LUKA	12.581.000	648.000	2
DALIBORKA BOSANČIĆ PR BSF PRODUCT PLUS	5.490.000	474.000	0
FOOD IMPERIAL TRADE DOO	42.428.000	395.000	2
VITOMIR BJELIĆ PR RADNJA ZA SAKUPLJANJE ŠUMSKIH PLODOVA VITO FUNGI PRIBOJ	56.844.000	212.000	0
PREDUZEĆE ADUT DOO ARILJE	12.807.000	157.000	1
BALKAN TRUFFLES DOO	16.667.000	72.000	0
Perfect Food doo	1.012.000	41.000	0
JAKOV FOOD	2.630.000	34.000	1
WILDE HILLS	1.787.000	11.000	1
BALKAN FUNGI DOO POŽAREVAC	1.949.000	6.000	2
ŽIVADIN KOLARIĆ PR SAKUPLJANJE ŠUMSKIH PLODOVA I TRGOVINA NA VELIKO I MALO KOLARIĆ MTN PANČEVO	2.002.000	3.000	1
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Ona ističe da su za samo nekoliko godina poslovanja uspeli da pokriju čitavu Srbiju, te da su prisutni u sva tri ključna kanala – HoReCa, maloprodaja (retail) i e-commerce.

„Nakon što smo se pozicionirali na domaćem tržištu, strateški smo se usmerili na globalno širenje. Danas izvozimo naše proizvode u Ameriku, Kanadu i na Bliski istok, a trenutno aktivno radimo na ulasku na novo tržište – Rusiju. Zadovoljni smo poslovnim rezultatima, iako na početku nismo očekivali ovakve uspehe. Međutim, nijedno postignuće nije došlo samo od sebe – za to je zaslužan ceo moj tim. Svi vredno radimo u svojim sektorima, a takav timski rad garantuje uspeh“, navodi naša sagovornica, uz napomenu da nikada nisu tražili subvencije od države i da su se uvek fokusirali na to da sami investiraju.

„Sav novac koji ulazi u kompaniju reinvestiramo u najvažnije projekte, i trenutno funkcionišemo na taj način. Planovi za naredni period uključuju fokus na inostrana tržišta, kao što su Amerika, Kanada i Rusija. Namera nam je da otvorimo ćerke kompanije na tim lokacijama, kao i da radimo na proširenju asortimana proizvoda. Pod tim ne mislimo samo na tartufe, već i na ceo wild mushroom program“, zaključuje Stanojević.

Na vrhu liste uspešnih preduzeća u ovoj delatnosti je Forest Food d.o.o. iz Velikih Golovoda, sa samo četvoro zaposlenih. Njihova dobit u  2023. godini iznosila je 13.229.000 dinara, a ukupni prihodi 389.267.000 dinara.

U 2022. godini dobit ove firme je bila značajno niža i iznosila je 633.000 dinara, a godinu dana ranije poslovali su sa gubitkom od 6,06 miliona dinara.

Odmah iz njih, nalazi se firma Interfood 60 d.o.o. iz Čačka, koja je u 2023. godini ostvarila dobit od 8.717.000 dinara. Kompanija beleži rast u dobiti u odnosu na 2022. godinu kada je iznosila 6.943.000 dinara. Veoma dobra godina za njih bila je 2021, ako je suditi po dobiti koja je tada iznosila 15,89 miliona dinara.

Na trećem mestu ove liste nalazi se kompanija Tartufi iz Beograda, čiji je ukupan prihod u 2023. godini bio 25.698.000 dinara, dok je dobit iznosila 6.171.000 dinara.