Dobit uzgajivača svinja u padu, najviše farmi i dalje u Vojvodini

Podatak da je stočni fond u Srbiji prepolovljen u proteklih 30 godina je vrlo zabrinjavajuć, a farmeri koji se bave uzgojem svinja već duže vreme upozoravaju na loše stanje stočarstva. Takođe, ukazuju i da će, ako se hitno ne preduzmu mere za zaustavljanje takvog trenda, biti potrebno mnogo godina da se ovaj sektor poljoprivrede oporavi.

Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku početkom 2025. godine, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje godinu dana ranije manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je ukupan broj svinja porastao (za 9,7 odsto). Ali, u odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, dok je broj svinja opao je za 18,4 odsto.

Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj na teritoriji Republike Srbije), a svinje u regionu Vojvodine (43,7 procenata).

Prema prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2023, u Srbiji je registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih se 61,7 odsto bavi stočarstvom (uključujući svinje).

U Srbiji se uzgojem svinja bavi 129 registrovanih preduzeća i njihova ukupna dobit u 2024. godini iznosila je nešto više od 770 miliona dinara (770.707.000). Ovaj rezultat ukazuje na priličan pad u odnosu na godinu ranije, kada je ukupna dobit dostigla 1,13 milijardi dinara (1.127.984.000), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Uzgajivači svinja sa kojima smo razgovarali kažu da je iz godinu u godinu sve teže opstati u ovoj delatnosti i da svinje iz uvoza dobijaju prednost u odnosu na domaće. Otkupna cena svinja je takođe niska, a država bi trebalo više da se pozabavi ovim važnim sektorom.

Top 10 preduzeća u delatnosti uzgoj svinja
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
CARNEX STOČARSTVO doo Bečej	3.734.026.000	486.688.000
VLAŠKALIĆ DOO SIVAC	1.872.801.000	65.761.000
RIT DOO ČOKA	910.080.000	56.070.000
UNION MZ DOO POŽAREVAC	2.639.157.000	48.514.000
PRIVREDNO DRUŠTVO ZA UZGOJ ŽIVOTINJA MASSAGRAR DOO NOVI SAD	1.122.872.000	48.267.000
AGRO-FIŠER DOO BEOGRAD	848.128.000	45.674.000
ĐURĐEVIĆ ENERGO 2016 DOO SUBOTIŠTE	2.521.801.000	42.500.000
BEE LOGISTIKA 021 DOO BEČEJ	2.162.358.000	35.373.000
POLJOPRIVREDNO PREDUZEĆE POBEDA AKCIONARSKO DRUŠTVO POBEDA	1.256.243.000	30.242.000
GRUPA UNIVEREXPORT BAČKA AD BAČKA PALANKA	2.030.759.000	28.332.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Na listi najuspešnijih firmi iz ove delatnosti ubedljivo prvo mesto po dobiti zauzima Carnex stočarstvo d.o.o. Bečej, sa ostvarenim rezultatom u 2024. godini od 486,6 miliona dinara (486.688.000). Ovo je pad u odnosu na godinu dana ranije, kada je dobit bila na nivou od 869,7 miliona dinara. Ova kompanija zapošljava 217 radnika.

Odmah iza njih je Vlaškalić iz Sivca kod Kule sa prošlogodišnjom ostvarenom dobiti od 65,7 miliona dinara (65.761.000). Ova farma ima 72 radnika, prema podatku za prošlu godinu.

Na trećoj poziciji nalazi se preduzeće Rit iz Čoke, koje je u 2024. godini zabeležilo dobit od 56 miliona dinara (56.070.000).

Preduzeće Massagrar, koje je zauzelo peto mesto na listi najuspešnijih, orijentisano je na masovnu proizvodnju tovljenika na svojoj farmi u Sečnju.

„Opstanak farme na tržitu osigurava konkurentna proizvodnja, tako da finansijski rezultat zavisi od načina držanja i smeštaja svinja, ishrane u tovu, a posebno od proizvodnosti životinja i njihovog kvaliteta“, navode na svom sajtu.

„Celokupna delatnost farme je bazirana na konstantnoj nabavci vrhunskog genetskog materijala iz Danske (tehnologija Danbred), zemlje koja je svetski lider u uzgoju svinja. Pored genetike, koja je obezbedila visoke reproduktivne rezultate i brz prirast, značajan faktor za uspešnu proizvodnju predstavljaju hemijski ispravna voda, dobar ambijent, kvalitetna i izbalansirana hrana kao i stručna osposobljenost zaposlenih, što sve kao ukupan rezultat daje vrhunske tovljenike sa veoma kvalitetnim mesom bez prisustva pesticida, hormona, antibiotika i bilo kakvih rezidua koje zadovoljava zahteve i najizbirljivijih potrošača“, objašnjavaju iz Massagrara.