Događaj godine je strateško približavanje SAD i Rusije

Slobodan Aćimović je redovni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, na Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment, odnosno grupi predmeta za saobraćaj, logistiku i lanac snabdevanja. Autor je većeg broja udžebnika, naučnih radova i članaka, a posebno je aktivan u sprovođenju strateških i operativnih konsultantskih aktivnosti u domaćim i regionalnim preduzećima. Kao rukovodilac ili član tima aktivan je na širokom spektru projekata iz oblasti poslovne ekonomije i menadžmenta.

U poslednijh nekoliko godina posebno je zainteresovan za geopolitičke odnose, prati aktuelne promene u svetu i bavi se njihovim implikacijama na ekonomske teme i rezultate. Te teme redovno ističe u svojim nastupima na vodećim medijima, televizijama i web portalima Srbije i regiona.

Pitali smo profesora Aćimovića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine

– Najznačajniji događaj godine je strateško približavanje Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koje ima za cilj ne samo zaustavljanje rata u Ukrajini, već i postavljanje temelja novog, multipolarnog svetskog poretka. Iako se ne može govoriti o jednom izolovanom događaju, simbol tog procesa svakako predstavlja sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci. Reč je o dugoročnom procesu u kojem se završava era unipolarnog sveta i dominacije jedne sile, dok SAD prihvataju potrebu za pregovorima i saradnjom sa drugim centrima moći. Taj zaokret imaće snažne geopolitičke i ekonomske posledice širom sveta.

Ličnost godine

– Mađarski premijer Viktor Orban, koji se istakao doslednim stavovima i političkim integritetom unutar birokratizovane i često rigidne Evropske unije. Orban je godinama imao drugačiji pristup u odnosu na većinu članica EU, posebno prema Rusiji. Takođe, imao je apsolutno dobru političku prognozu pobednika na američkim izborima, što ga je dovelo u poziciju da ga danas veoma poštuju i ruska i američka strana. Pod uticajem Orbana i Mađarske polako se budi integritet i nekih drugih zemalja, poput Češke i Slovačke, možda u budućnosti i Poljske, postepeno i Italije i Austrije, a posebno lepo iznenađenje je Belgija. Naročito se ističe njegova sposobnost da održava dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD, što ga čini važnim političkim posrednikom. Za Srbiju je značajno i to što Orban ima pozitivan stav prema našoj zemlji, naročito u ekonomskom smislu i u oblasti energetike.

Poslovni potez godine

– Najvažniji poslovni potez godine vezan je za početak ozbiljnih pregovora o zajedničkim američko-ruskim investicijama, pre svega u Ukrajini, ali i u drugim delovima sveta koji su do sada bili zapostavljeni, poput Arktika i severnih logističkih ruta. Posebno se ističe najava da bi američke kompanije mogle da preuzmu obnovu i održavanje gasovoda Severni tok, čime bi se obezbedila stabilnost snabdevanja energentima za Evropu. Iako su neki od ovih projekata još u fazi pregovora, njihov značaj je veliki jer ukazuju na pragmatičan zaokret u međunarodnim ekonomskim odnosima.

Poslovni promašaj godine

– Najveći poslovni i politički promašaj prethodnih godina, koji se nastavio i u ovoj 2025, odnosi se na odluku većeg dela Evropske unije da se odrekne jeftinih ruskih energenata, pa čak i da ih potpuno izbaci do 2027. godine. Ta odluka, doneta pre nekoliko godina, dovela je do ozbiljnog pada konkurentnosti evropske privrede, naročito u Nemačkoj. Posledice su zatvaranje fabrika, seljenje proizvodnje i rast troškova poslovanja, zbog čega se deo industrije premešta u zemlje poput Mađarske. Reč je o dugoročnom pogrešnom potezu koji je sada dostigao kulminaciju i koji će zahtevati promenu političkog pristupa u ključnim evropskim zemljama.

Očekivanja za 2026. godinu

– U narednoj godini očekujem smirivanje rata u Ukrajini i dalje jačanje partnerskih, pre svega poslovnih, odnosa između SAD i Rusije, uz jasno uvažavanje Kine kao vodeće ekonomske sile budućnosti, i grupacije BRICS kao celine. Amerika je već promenila retoriku prema Kini, tretirajući je kao ekonomskog konkurenta, a ne neprijatelja, što je svakako pozitivan pomak. Od ključnog značaja biće i eventualna promena političkih elita u dominantnim evropskim zemljama, naročito u Nemačkoj i Francuskoj, što bi moglo da promeni i njihov poslovni ambijent. Bez tog zaokreta Evropi preti ozbiljan ekonomski, a potom i politički kolaps.