Domaće kompanije sve više uzimaju kredite, obaveze dostigle 1.729,5 milijardi dinara

Prema podacima Narodne banke Srbije, domaća preduzeća su samo tokom ove godine povećala svoje kreditne obaveze za 78 milijardi dinara, pa su krajem juna poslovnim bankama dugovale ukupno 1.441 milijardu dinara na ime pozajmica u domaćoj, kao i u stranoj valuti.

Kada je reč o ukupnim obavezama privrede prema bankama, odnosno kada se kreditima pridodaju i ostala potraživanja, ta suma je na kraju juna iznosila 1.729,5 milijardi dinara i bila je za 84,5 milijardi dinara viša nego na početku godine.

Od januara do juna dug domaćih kompanija rastao je kada je reč o kreditima za likvidnost i obrtna sredstva, kao i o kreditima za investicije, a interesantno je da je junski „presek stanja“ pokazao da je do blagog razduživanja došlo samo kada je reč o devizno indeksiranim kreditima za izvoz čiji je udeo, međutim, praktično zanemarljiv.

Junski podaci ukazuju na to da su domaća preduzeća od početka godine do kraja juna najčešće podizala kredite za likvidnost i obrtna sredstva. U januaru su na ime takvih dinarskih pozajmica banke od njih potraživale 162,3 milijarde dinara, da bi u junu potraživale 192,6 milijardi ili oko 30 milijardi dinara više nego na početku godine.

Devizno indeksirani krediti za likvidnost bili su još „popularniji“ – u januaru su domaće kompanije bankama po tom osnovu dugovale 565,6 milijardi dinara da bi u junu taj ceh porastao za oko 25 milijardi i iznosio blizu 590 milijardi dinara.

To znači da od ukupno 78 milijardi dinara novih kreditnih obaveza privrede prema poslovnim bankama oko 55 milijardi dinara može da se „pripiše“ kreditima za likvidnost i obrtna sredstva.

Cik-cak putanja vrednosti investicionih kredita

Kada je reč o investicionim kreditima, u januaru su dinarski investicioni zajmovi vredeli 46,5 milijardi dinara da bi u junu obaveze preduzeća po tom osnovu porasle na 48,5 milijardi dinara.

Radi se o rastu od ukupno dve milijarde dinara koliko je, igrom slučaja, zabeleženo i kod deviznih i devizno indeksiranih. Naime, u januaru su firme bankama dugovale ukupno 614,8 milijardi dinara na ime „deviznih“ investicionih kredita, da bi u junu dugovale 616,8 milijardi dinara.

Primetno je da je došlo do razduživanja kada je reč o deviznim investicionim kreditima između aprila i maja, kada su potraživanja banaka po tom osnovu smanjena sa aprilskih 608 milijardi na majske 603 milijarde dinara.

Od maja do juna međutim dolazi do „preokreta“, pa je tokom tih mesec dana odobreno oko 13 milijardi dinara devizno indeksiranih investicionih kredita.

Mikro preduzeća više duguju u dinarima, velika u devizama

Kada je reč o zaduživanju prema veličini preduzeća, podaci NBS za jun govore o tome da su mikro preduzeća najviše povećala kreditne obaveze u dinarima – sa januarskih 38,2 milijarde na junskih 51,7 milijardi dinara.

Kada je reč o deviznim obavezama, mikro firme su radile potpuno suprotno, pa su se od januara do juna razdužile za oko šest milijardi dinara, tako da u stranoj valuti trenutno duguju 115,5 milijardi dinara.

Male firme su u istom periodu povećale dug u dinarima za osam dok su obaveze u deviznom znaku smanjile za šest milijardi dinara, a srednja preduzeća su povećala dugovanja u obe „kategorije“ – u dinarima za osam, a u devizama za 13 milijardi dinara.

Velika preduzeća su za šest meseci ove godine povećala kreditnu zaduženost u domaćoj valuti za samo pet milijardi dinara, dok su im obaveze na ime kredita u deviznom znaku porasle za čak 31 milijardu dinara.

Javna preduzeća su, prema podacima NBS, uspela da u periodu od januara do juna smanje ukupan iznos kredita koje duguju poslovnim bankama – i to za tačno tri milijarde dinara, odnosno sa januarskih 211,3 milijardi dinara na junskih 208,3 milijardi dinara.