Domaće lizing tržište ostvarilo milijardu evra vrednosti novozaključenih ugovora u 2025.

Tržište lizinga u Srbiji završilo je 2025. godinu sa istorijskim rezultatom – ukupna vrednost novozaključenih ugovora dostigla je 1.023,7 miliona evra, čime je po drugi put zaredom premašena granica od milijardu evra.

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS), navodi da lizing industrija nastavlja stabilan rast i zauzima mesto jednog od ključnih izvora finansiranja na domaćem tržištu.

U poređenju sa krajem 2024. godine, tržište je zabeležilo rast od 4,3 odsto, dok je samo u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine vrednost novozaključenih ugovora uvećana za 42,6 miliona evra. Takvi rezultati, kako ocenjuju u ALCS-u, ukazuju na održiv trend razvoja i rast poverenja privrede i građana u lizing kao finansijski instrument.

Predsednik Upravnog odbora ALCS, Bojan Erak, istakao je da je najveći deo rasta ostvaren u segmentu vozila. Prema njegovim rečima, u oblasti putničkih automobila vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iznosila je 506,9 miliona evra, što je za 72,7 miliona evra više nego na kraju 2024. godine. Time je ovaj segment zabeležio snažan rast od 17 odsto, potvrđujući da interesovanje građana i kompanija za finansiranje automobila putem lizinga i dalje raste.

Značajan obim finansiranja ostvaren je i u segmentu komercijalnih, teretnih i ostalih vozila, gde je vrednost novozaključenih ugovora dostigla 364,9 miliona evra. Segment mašina i opreme zabeležio je ukupnu vrednost ugovora od 149 miliona evra, dok je finansiranje nekretnina ostalo skromno i iznosilo svega 2,8 miliona evra na kraju godine.

Poseban akcenat u rezultatima za 2025. godinu stavljen je na rast finansiranja hibridnih i električnih vozila, što, prema rečima Teodore Milenković, generalne sekretarke ALCS, prati globalne trendove prelaska ka održivoj mobilnosti. Ukupna vrednost finansiranja hibridnih i električnih vozila i opreme dostigla je 151,6 miliona evra, što predstavlja rast od čak 66 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Milenković je naglasila da je rast finansiranja novih električnih vozila dodatno podstaknut državnim subvencijama, ali i da se posebno primećuje povećana potražnja u segmentu manjih vozila namenjenih taksi i kurirskim službama. Ovakav trend ukazuje na promene u strukturi tržišta i sve veću orijentaciju ka ekonomičnijim i ekološki prihvatljivijim rešenjima.

Posmatrano po strukturi finansiranja, putnička vozila učestvuju sa gotovo polovinom ukupnog tržišta, odnosno sa 49,5 odsto. Slede komercijalna i teretna vozila sa udelom od 35,6 odsto, dok mašine i oprema čine 14,6 odsto ukupnog finansiranja. Nekretnine imaju simbolično učešće od 0,3 odsto.

U ALCS-u ističu da je rast vrednosti finansiranja teretnih vozila snažno povezan sa visokim investicijama u infrastrukturne projekte, pre svega u oblasti građevinarstva i logistike. Očekivanja su da će se ovakav trend nastaviti i u narednom periodu, s obzirom na planirane projekte i potrebe privrede.

Pored rasta vrednosti tržišta, zabeležen je i porast broja sklopljenih ugovora. U periodu od 1. januara do 31. decembra 2025. godine zaključeno je ukupno 24.713 lizing ugovora, što je za 4,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Napredak tržišta koče administrativne procedure

U svojoj analizi tržišta lizinga u Srbiji stručnjaci Saveta stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi za 2025. godinu naglasili su da iako tržište napreduje, promene u regulativi i administrativnim procedurama kreću se sporijim tempom.

„U toku 2025. godine nije bilo značajnijih poboljšanja, ali nekoliko važnih inicijativa ipak se pomerilo sa mrtve tačke. Jedna od njih odnosi se na izdavanje ovlašćenja za registraciju vozila korisnicima lizinga. Iako je omogućeno dostavljanje dokumentacije putem portala Agencije za privredne registre, reč je o rešenju koje tehnološki postaje zastarelo. Lizing kuće predložile su moderniji model, a APR i Ministarstvo privrede taj predlog su prihvatili, pa se trenutno radi na njegovoj implementaciji”, stoji u analizi.

Napredak je ostvaren i u delu koji se tiče uključenosti lizinga u programe državnih podsticaja.

Jedan od pozitivnih primera su uredbe Vlade Republike Srbije koje već godinama omogućavaju malim i srednjim preduzećima da kroz Program nabavke opreme koriste finansijski lizing ravnopravno sa bankama. Program je dosad beležio odlične rezultate i pokazao se kao jedan od najefikasnijih načina za podsticanje investicija u modernizaciju poslovanja.

“Ipak, tokom 2025. godine program nije realizovan, što je ostavilo primetnu prazninu u delu podrške sektoru MSP”, smatraju stručnjaci FIC-a.

Jedan od ključnih izazova je činjenica da se kamata kod finansijskog lizinga oporezuje PDV-om, za razliku od kredita, koji su oslobođeni PDV-a. Zbog takvog različitog poreskog tretmana, lizing postaje skuplja opcija za one koji nisu u PDV sistemu, poput preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava.