Domaćeg meda sve manje na tržištu, nameti za pčelare sve veći

Problem naknada za izdavanje i produžavanje Uverenja o zdravstvenom stanju po pčelinjoj zajednici godinama unazad predstavlja dodatno finansijsko opterećenje za pčelare, koji za ovaj dokument moraju da izdvoje više od četvrtine iznosa koji dobijaju od države po košnici meda.

Naime, ova naknada povećana je još 2013. godine sa 11 na 64 dinara, gotovo petostruko. Uverenje traje tri meseca, a tokom jedne godine se pribavlja do četiri puta. Imajući u vidu broj košnica za koje se uverenje mora pribaviti svake godine, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan, što već 12 godina utiče na povećanje cene meda i čini domaće pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu.

Na ovaj problem ukazuje i NALED u novom izdanju Sive knjige, u kojoj se kao preporuke Vladi Srbije nalazi 100 konkretnih predloga za smanjenje nepotrebne birokratije i unapređenje predvidivosti i transparentnosti uslova poslovanja u Srbiji.

“Izdavanje uverenja ne podrazumeva bitnije dodatno angažovanje (štampa se automatski iz elektronske baze, a sve potrebne zakonske uslovne predradnje su već završene i naplaćene), niti dodatne troškove na strani veterinara koji izdaju uverenje, te se postavlja pitanje opravdanosti ovakvog povećanja naknade”, navodi se u analizi.

U svojim preporukama NALED ukazuje da se na godišnjem nivou po pčelinjoj košnici mora izdvojiti do 256 dinara, odnosno više od četvrtine iznosa podsticaja koje pčelar dobija od države po košnici (1.000 dinara). Na ovaj način se dodatno finansijski opterećuju pčelari koji bi sredstva mogli da iskoriste za unapređenje konkurentnosti.

Kao jedan od problema koji postoji u praksi navodi se i veliki broj zloupotreba sa obeležavanjem i prijavljivanjem košnica za koje se ostvaruju podsticaji. Naime, procedura obeležavanja košnica sprovodi se od 2013. godine, a od strane nadležne poljoprivredne inspekcije je tokom kontrola detektovano više nepravilnosti jer postoje prijavljene košnice kojih na terenu nema.

“Jedan od razloga postojanja velikog broja prevara i zloupotreba jeste to što postupak upisa košnica nije digitalizovan. Problem koji u velikoj meri utiče na konkurentnost domaćih pčelara je i veliki broj falsifikata meda koji se nalazi na tržištu, što dovodi do smanjenja cena usled nelojalne konkurencije”, smatraju stručnjaci NALED-a.

U razgovoru za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović ističe da je ovaj trošak samo jedan u nizu nameta koji idu na štetu proizvođača. Kako ističe, na njihov zahtev ova preporuka je ušla u Sivu knjigu, ali se godinama problem ne rešava.

“Preko noći je podignuta cena ove naknade i već 12 godina pčelari je plaćaju, a preporuke NALED-a se prepisuju iz godine u godinu i ništa se ne dešava. Tražili smo da se ona ukine kako bi se smanjilo opterećenje za pčelare. Situacija je takva da ljudi zbog visokih troškova napuštaju pčelarenje. Istovremeno je došlo vreme klimatskih promena i meda je sve manje”, navodi Živadinović.

Sa druge strane, kako ukazuje naš sagovornik, država uništava tržište jer ne suzbija falsifikate i dozvoljava uvoz takvog meda po ceni od 1,3 evra, dok se istovremeno uvodi sve više taksi koje iziskuju dodatne troškove za proizvođače.

“Nacionalni park Fruška gora uveo je taksu za ulazak svih vozila, pa i pčelarskih. Ona za kamion na godišnjem nivou iznosi 4.800 dinara. Iako uvođenje ove takse nema direktne veze sa nama jer predstavlja zakonsku obavezu za sve korisnike, sada cveta lipa i odlično medi, ali pčela nema jer ih pčelari nisu doselili – što zbog troškova, što zbog dodatnih uginuća. Opet, niko ne uzima u obzir korist pčelinjih društava za nacionalni park jer doprinos samo jedne košnice kroz oprašivanje biljnih kultura prelazi iznos od 1.200 evra godišnje”, napominje Živadinović.

Neophodna digitalizacija kao dodatak eAgraru

U Sivoj knjizi NALED predlaže izmenu Uredbe o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja tako da se ona ne naplaćuje. Takođe, u preporukama se dodaje da je neophodno digitalizovati postupak izdavanja kako bi se smanjilo administrativno opterećenje kako za pčelare, tako i za veterinare koji izdaju uverenje.

Za rešavanja problema velikog broja falsifikata meda, koji se nalaze na domaćem tržištu, NALED smatra da je potrebno uspostaviti i akreditovati nacionalnu referentnu laboratoriju za med ili alternativno dodeliti status referentnih laboratorija za med već postojećim koje su akreditovane za određene poslove otkrivanja neispravnosti i autentičnosti meda.

Kako bi se uspostavio efikasan sistem kontrole broja košnica za koje pčelari apliciraju za podsticaje potrebno je uspostaviti digitalno rešenje, kao dodatak eAgraru.

Ova dodatna funkcionalnost treba da obezbedi kontrolu stvarnog broja košnica na terenu, realne podatke o selidbi pčela, mogućnost prijave protivzakonito postavljenih košnica nadležnoj inspekciji, prijavu trovanja pčela, punu kontrolu pravilnog rasporeda pčelinjih društava i bolju iskorišćenost pčelinjih paša.

Takođe, ovo rešenje doprinelo bi smanjenju mogućnosti širenja bolesti, otvaranju mogućnosti za praćenje osiguranja košnica, ukidanju manuelnog obeležavanja košnica pločicama i obaveze da se promena stanja u broju košnica prijavljuje dva puta godišnje (u aprilu i oktobru).

Živadinović ukazuje da bi svi ovi problemi bili rešeni uvođenjem aplikacije APISENS, koja bi mogla da se pridruži već postojećem sistemu eAgrara i koja bi na neki način predstavlja katastar pčelinjih paša.