Domaći građevinski sektor u periodu stabilizacije, značajniji rast se očekuje 2026. godine

Statistički presek stanja na kraju prvog kvartala 2024. godine kaže da je građevinska aktivnost porasla za 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je vrednost izvedenih radova u istom periodu veća za 20,2 odsto.

Sa druge strane, u prva tri meseca ove godine blago je opao broj izdatih građevinskih dozvola za zgrade (za 0,6 odsto), dok je broj dozvola za ostale građevine (saobraćajna i druga infrastruktura, fabrike, cevovodi i slično) manji za 15,4 odsto. Šta nas čeka do kraja ove, ali i u naredne dve godine kada je reč o građevinarstvu?

Svoje prognoze za Srbiju i druge države regiona i jugoistočne Evrope objavila je organizacija EECFA (Eastern European Forcasting Association), a o rezultatima njihove analize za Biznis.rs govori glavni urednik specijalizovanog portala Beobuild i koautor analize EECFA Dejan Krajinović.

EECFA u svom izveštaju 2024 Summer Construcion Forecast procenjuje da Srbiju ove godine očekuje „značajnija stabilizacija“ u građevinskom sektoru, pri čemu se ističe da će i visokogradnja i niskogradnja ostati „u plusu“, kao i da je moguće da će do kraja ove godine ponovo biti ostvaren dvocifreni rast, kao i u 2023. godini.

Krajinović za Biznis.rs objašnjava da je građevinarstvo generalno, pa i u Srbiji, u prethodne dve-tri godine bilo pod izuzetnim pritiscima, posebno upornom inflacijom i nekontrolisanim rastom cena građevinskog materijala, kao i restriktivnom monetarnom politikom koja je dovela do snažnog rasta kamatnih stopa.

„Kao posledica neizvesnosti i pogoršanih finansijskih uslova, građevinarstvo je već konsolidovalo obime aktivnosti tokom 2022. i 2023. u skoro svim segmentima. U 2024. godini situacija se polako popravlja, uz značajno usporavanje inflacije i sve konkretnijih indikacija da će kamatne stope tokom ove godine krenuti na dole. U tom kontekstu, u prvoj polovini 2024. vidljiva je stabilizacija na polju ponude i potražnje, što pokazuje rezistentnost tržišta, ali još važnije ublažava brojne neizvesnosti koje mogu uticati na nivo investicija u narednom periodu„, ističe Krajinović.

Posmatrajući rezultate visokogradnje i niskogradnje, vidljivo je da prva zapravo „gura“ rast u domaćem građevinarstvu, o čemu svedoče i statistički podaci, uključujući i onaj da na kraju prvog kvartala ove godine vrednost izvedenih radova na zgradama beleži rast od 8,3 odsto, dok vrednost radova u niskogradnji, koja uključuje velike infrastrukturne projekte, beleži rast od 23,3 odsto.

Republički zavod za statistiku izvestio je, takođe, da je broj stanova u periodu januar-mart 2024. godine, u odnosu na isti period 2023. a prema izdatim građevinskim dozvolama, manji za 17,5 odsto, dok je površina stanova manja za 11,9 odsto.

I naš sagovornik konstatuje da – nažalost – rezultati u visokogradnji i niskogradnji nisu u direktnoj korelaciji i podseća da je, za razliku od zgrada, izgradnja infrastrukture deo javnih investicija i u tom smislu nije pod uticajem tržišnih mehanizama.

„Posvećenost i odlučnost da se nivo javnih investicija zadrži na ovom nivou doprineli su sjajnim rezultatima u oblastima niskogradnje u prethodnom periodu, posebno u 2023. i 2024. godini. Šta više, ostvareni rezultati u segmentima niskogradnje značajno su pomogli da ukupan rezultat građevinarstva bude pozitivan. Izgradnja novih puteva, pruga, energetskih objekata i komunalne infrastrukture najviše
doprinosi rastu i takva situacija će ostati u srednjem roku„, kaže Dejan Krajinović.

Najveća ograničenja za dalju ekspanziju domaćeg građevinarstva vidi u rastu troškova izgradnje, nedostatku radne snage, veoma niskom nivou domaćih i zavisnosti od stranih investicija, kao i sve nepovoljnijim ekonomskim i trgovinskim trendovima u svetu.

U izveštaju EECFA, koji je obradio i podatke za Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju, Rusiju, Tursku i Ukrajinu, zaključak je da ostatak regiona očekuje dalja ekspanzija do 2026. godine, ali da bi „putanja Srbije“ mogla da bude drugačija.

Krajinović objašnjava da razlog za izdvajanje Srbije leži u tome da je naša zemlja generalno imala bolje rezultate u prethodnom periodu od ostalih zemalja u regionu, ali da bi zbog cikličnosti u građevinarstvu moglo doći do konsolidacije obima proizvodnje u 2025. godini.

„U 2024. dolazi do kraja realizacije na brojnim projektima, pre svega u oblasti niskogradnje, odnosno infrastrukturnih projekata, što će izazvati cikličan pad vrednosti izvedenih radova u narednoj godini. To nije puna recesija, već kratkotrajna i relativno blaga konsolidacija, koja dolazi nakon ekstremnog rasta obima kakvi su zabeleženi u 2019, 2021. i 2023. godini. Ukoliko ne bude usporavanja i daljih odlaganja na velikim projektima, novi rast se može očekivati već u 2026. godini“, rekao je Dejan Krajinović za Biznis.rs.

Sutra: Građevinske kompanije širom Evrope muči manjak novih projekata