Domaći poljoprivrednici i berza – ko je spreman da koristi fjučerse?

Jedan od odgovora na pitanje kako poljoprivrednici da obezbede izvesnost prihoda je mogućnost korišćenja fjučersa, odnosno standardizovanih ugovora o budućoj prodaji roda po dogovorenoj ceni, objavio je Euronews Srbija u okviru analize koliko su naši poljoprivrednici spremni za učešće na berzi fjučersa.

Sagovornici sa kojima su razgovarali, međutim, smatraju da je fjučers tržište dobra ideja jer je predvidivost ključna za poljoprivredne proizvođače, ali i naglašavaju da za to srpsko tržište nije spremno.

Ministar trgovine Tomislav Momirović nedavno je ocenio da je sigurnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda od velikog, ako ne i od presudnog značaja za srpski agrar, navodeći da je sastanku sa menadžmentom Produktne berze Novi Sad konstatovano da se promene cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu reflektuju i na Srbiju, kao i da se oscilacije cena mogu očekivati i u narednom periodu usled klimatskih promena koje imaju uticaj na obim proizvodnje.

„Svaki poljoprivrednik koji bude želeo može preko Produktne berze osigurati cene za svoje proizvode kroz fjučers tržište. Ovo je jako važno jer omogućava poljoprivrednicima da preduprede bilo kakvu nepredvidivost i osiguraju siguran prihod za svoje proizvode. Ministarstvo trgovine će nastaviti sa ulaganjima koje će dovesti do podizanja organizovanosti i bezbednosti našeg tržišta“, rekao je Momirović, najavljujući pokretanje sistemske, kontinuirane edukacione kampanje vezane za načine osiguranja cene žitarica i uljarica na postojećim terminskim tržištima.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava da poljoprivredni proizvođači na fjučers tržištu mogu da obezbedite sebi cenu u momentu dok rod još nije dospeo za „skidanje“ u celini.

Galetin je objasnio da srpsko tržište u ovom trenutku nema dovoljnu frekventnost trgovanja, likvidnost i dubinu tržišta da bi se organizovalo fjučers tržište.

On dodaje da to ne znači da poljoprivredni proizvođači iz Srbije ne mogu da nastupaju preko svojih brokera na inostranim berzama koje imaju razvijeno fjučers, odnosno terminsko tržište.

„Budimpešta nije uspela da razvije fjučers tržište. Jedino pravo fjučers tržište poljoprivrednih proizvoda u Evropi, to je MATIF u Parizu i to jeste referentno tržište za nas. Mnogo naših velikih kompanija koje se bave trgovinom žitaricama i uljaricama trguju na terminskim berzama, štite svoje pozicije i svoju trgovinu. Na globalnom, svetskom nivou to je Čikago, čikaška robna berza, koja je takođe terminska berza“, objasnio je Galetin u izjavi za Euronews Srbija.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su poljoprivredni proizvođači u Srbiji uglavnom za to da imaju pšenicu kod sebe dok ne dobiju novac i da znaju na čemu su, jer je fjučers tržište nešto što je potpuno nepoznato za većinu srpskih poljoprivrednika.

„Ne verujem da to može da bude neka opcija koja je razumljiva i koja je prihvatljiva za većinu srpskih poljoprivrednika. To je dobro za velike igrače i za trgovce koji igraju na veliko. Negde će u startu promašiti u proceni, negde će dobro pogoditi. Ali bitno je da kada to sve završe da budu u plusu, jer njih to ništa nije koštalo, nisu oni proizvodili pšenicu, nisu oni snosili rizike“, naveo je Savić.