Domaći proizvođači veštačkih đubriva uspevaju da opstanu na tržištu EU

Srpska hemijska industrija izvozi na zahtevno tržište Evropske unije 69 odsto proizvodnje, dok je u 2023. godini spoljnotrgovinska razmena proizvoda koje pokriva ovaj sektor iznosila devet milijardi evra, što čini 13,8 odsto ukupne razmene. U tom periodu izvoz proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosio je 3,9 milijardi evra, a uvoz je dostigao 5,1 milijardu evra.

Proizvodnja azotnih jedinjenja, posebno amonijaka, veoma je energetski intenzivna i direktno zavisi od prirodnog gasa kao osnovne sirovine. Cena gasa na globalnom nivou ima direktan uticaj na konkurentnost domaćih proizvođača. Skokovi u cenama, poput onih izazvanih ratom u Ukrajini i evropskom energetskom krizom, doveli su do velikih izazova u radu fabrika veštačkih đubriva u Srbiji.

Domaće tržište je, takođe, pod pritiskom jeftinijih uvoznih đubriva iz EU i drugih susednih zemalja. Kako su mnoga tržišta liberalizovana, srpski proizvođači se suočavaju sa ozbiljnom konkurencijom, naročito iz Mađarske, Rumunije i drugih zemalja sa razvijenijom proizvodnjom i boljim pristupom sirovinama.

Ocena stručnjaka je da cena i dostupnost veštačkih đubriva imaju veliki uticaj na domaću poljoprivredu, s obzirom na to da je Srbija značajno poljoprivredno orijentisana zemlja. Fluktuacije cena đubriva direktno utiču na troškove proizvodnje useva, što je izazov za poljoprivrednike, a istovremeno utiče na stabilnost i rast sektora.

Kada je reč o zemljama EU, potrošnja đubriva na bazi azota u poljoprivredi 2021. godine bila je najveća u zemljama koje su takođe među glavnim poljoprivrednim proizvođačima – Francuska (dva miliona tona), Nemačka (1,3 miliona tona), Poljska (jedan milion tona, podaci iz 2020.) i Španija (jedan milion tona) zajedno predstavljaju polovinu ukupne potrošnje EU.

Međutim, industrija proizvodnje veštačkih đubriva se suočava i sa sve strožim ekološkim standardima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Evropski zeleni plan (Green Deal) ima poseban uticaj na proizvodnju i korišćenje azotnih jedinjenja, jer teži smanjenju upotrebe veštačkih đubriva zbog njihovog doprinosa emisiji gasova sa efektom staklene bašte i zagađenju vode.

U Evropi već postoji niz ograničenja u primeni pojedinih vrsta đubriva koja su uvedena, pre svega, usled njihove neracionalne i prekomerne primene. Slična situacija je i u ostalim zemljama širom sveta, jer je takva primena ekološki neodrživa.

Fosfor je neobnovljiv prirodni resurs. Predviđa se da su poznate globalne rezerve fosfora ovim tempom eksploatacije ograničene do 2050. godine. Smanjenje prekomerne upotrebe, kroz primenu efikasnijih hraniva kojima se postižu isti ili veći poljoprivredni prinosi, upravo su cilj kojem teži moderna poljoprivredna proizvodnja.

Domaći proizvođači kroz ulaganje opstaju na tržištu

Delatnost proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u Srbiji od početka pandemije korona virusa do sada beleži velike uspone i padove, kada je reč o ukupnoj dobiti sektora.

Očekivano, najlošija poslovna godina bila je 2020. sa ostvarenih 423.906.000 dinara dobiti, dok se već naredne 2021. taj rezultat popravio na zarađenih 5,5 milijardi dinara (5.517.573.000). Najuspešnija godina bila je 2022. kada je poslovni rezultat svih firmi koje su registrovane za ovu delatnost iznosio 14.269.999.000 dinara, što je skoro trostruko više u odnosu na 2021.

Prošle godine došlo je do pada ukupne dobiti, prema rečima stručnjaka, pre svega zbog stečajnih postupaka nekoliko preduzeća. Zabeležen je ponovo rezultat približan onome iz 2021. od 4.396.650.000 dinara.

U Srbiji postoji nekoliko značajnih proizvođača veštačkih đubriva, od kojih je najveći Elixir Prahovo.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Ukupna dobit
ELIXIR PRAHOVO DOO	29.546.126.000	2.487.065.000
ELIXIR ZORKA – MINERALNA ĐUBRIVA DOO	30.514.024.000	1.642.022.000
HIP-AZOTARA DOO PANČEVO	3.269.243.000	222.255.000
FERTICO DOO INĐIJA	908.131.000	62.754.000
TERRA PATRINUS DOO BEOGRAD-ČUKARICA	11.705.000	2.677.000
CEF INTERNATIONAL DOO	179.179.000	1.338.000
ERDE PRODUCT DOO	19.242.000	795.000,00
EKO DAR	7.921.000	260.000,00
GO-OL	600.000,00	39.000,00
DOO PRAHOVO-KOMERC NEGOTIN	1.000,00	-159.000,00
HI ZORKA DOO PALIĆ	7.000,00	-279.000,00
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Na listi najvećih dobitaša u 2023. godini bonitetne kuće CompanyWall ova kompanija zauzima prvo mesto sa rezultatom od 2.487.065.000 dinara. U odnosu na prethodne godine, to je nešto slabiji rezultat jer je u 2021. ostvareno 3,5 milijardi dobiti (3.582.728.000) i u 2022. – 6.442.134.000 dinara.

Ipak, ova kompanija godinama je jedan od najznačajnijih aktera na domaćem tržištu u delatnosti proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja jer beleži prihode u milijardama, ali i dobit koju investira u proširenje i unapređenje proizvodnje.

Kompanija Elixir Group najavila je da će uskoro u Prahovu početi izgradnju i fabrike za proizvodnju tečnih đubriva, uz fabriku kristalnih koja je počela sa radom ove godine. Primena novih tehnologija u proizvodnji trebalo bi da otvori dodatnih 200 do 300 novih radnih mesta. Trenutno ova kompanija u delatnosti zapošljava najviše radnika, ukupno – 817.

Izgradnja fabrike za proizvodnju tečnih i vodorastvornih praškastih đubriva planirana je za 2025. godinu. Iz kompanije ističu da će razvoj novih kristalnih, tečnih i praškastih proizvoda za ishranu bilja odgovoriti na zahteve održive i regenerativne poljoprivrede. U planu je i proizvodnja kristalnog mono-amonijum fosfata (MAP), koji sadrži 12 odsto azota i 61 odsto fosfora (NP 12:61), kao i tečnih kompleksnih đubriva: amonijum polifosfata koji koji će se proizvoditi u dve formulacije koje takođe sadrže azot i fosfor (NP 10:34 i NP 11:37), a pored tečne biće dostupne i u praškastoj formi.

Nekada poznata firma za proizvodnju mineralnih đubriva – Zorka iz Šapca, zbog prezaduženosti i da bi izbegla stečaj, uz dogovor sa Agencijom za privatizaciju ušla je u program restruktuiranja i prodaje fabrike kao imovine, a ne kapitala. Od 2011. godine fabrika iz Šapca postala je deo Elixir grupe kroz postupak privatizacije i uloženih 38 miliona evra.

Već godinama uspešno posluje pod nazivom Elixir Zorka. Na listi bonitetne kuće CompanyWall nalazi se na drugom mestu liste najboljih po ostvarenoj dobiti u 2023. od 1.642.022.000 dinara.

Sličan rezultat kroz godine imalo je i ovo preduzeće, kao i prvoplasirani na listi. U 2020. zbog pandemije poslovni rezultat iznosio je 1.394.337.000 dinara, da bi u 2022. došao do 6.535.340.000 dinara.

Uz veliki broj afera koje se odnose kako na poslovanje, tako i na bezbednost radnika, HIP-Azotara iz Pančeva nastavlja da proizvodi mineralna đubriva i azotna jedinjenja, kao i amonijak, karbamid (UREE) i amonijum nitrat.

Ova kompanija je prošla kroz brojne poteškoće, uključujući stečaj, ali su postojali pokušaji oživljavanja proizvodnje. Iako je postrojenje značajno smanjilo proizvodnju u prethodnim godinama, ostaje jedan od važnih elemenata domaće industrijske infrastrukture.

Kada je reč o dobiti, Azotara je u 2023. godini zaradila 222.255.000 dinara, što je bio dovoljan rezultat da se nađe na trećem mestu liste najuspešnijih bonitetne kuće CompanyWall.