Domaći vinari svoju šansu traže u organskoj proizvodnji

U Srbiji se sve češće priča o rejonizaciji poljoprivrede, odnosno o tome gde je koje povrće i voće najbolje saditi. Stručnjaci su uradili rejonizaciju voćarske proizvodnje na severu zemlje i u delovima zapadne i centralne Srbije.

Nekada je svaki kraj u Srbiji bio poznat po onome što se u njemu gaji. Tako je opština Grocka bila poznata po vinogradima.

Na parceli od jednog hektara otetog od korova pre deset godina, porodica Anđelić je zasadila prvi organski vinograd. Kažu da vina prave u saradnji sa prirodom, piše RTS.

„Ručna berba je jako važna zbog toga što se ne oštećuje grožđe. I onda ne dođe do oštećenja grožđa i ne krene ta fermentacija još u vinogradu, nego tek kada dovedemo grožđu u vinariju. Potražnja za organskim vinom u Evropi raste za 20 odsto godišnje. I imate čitave segmente populacije, pre svega ove od 25 do 35 godina, koji neće da piju ništa sem organskog vina“, ističe Branislav Anđelić, iz organske vinarije Plavinci u Grockoj.

Stroge inspekcijske kontrole garantuju da je vino proizvedeno tamo gde proizvođač ima sertifikat, i tek onda na etiketi može da piše „organsko vrhunsko vino sa geografskim poreklom“.

„Sve te lokalne autohtone ili odomaćene sorte su mnogo rezistentnije, mnogo otpornije na sve neke buduće probleme, napade bolesti i štetočina. Imamo vrlo limitirane uslove u cilju zaštite, što znači da nema sintetičkih pesticida“, objašnjava Ivana Simić iz Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu svaki poljoprivredni proizvođač je u obavezi da jednom u pet godina analizira plodnosti zemljišta, a organski proizvođači to moraju da urade na svake dve godine.

„Naša preporuka za svakog proizvođača koji planira da se uključi u organsku proizvodnju jeste da uradi analizu zemljišta. Zašto? Neki put postoje u dubljim slojevima neki ostaci teških metala a proizvođač apsolutno poštuje sva pravila organske proizvodnje i posle mu se u plodu nađu ti ostaci metala“, pojašnjava Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U vinogradarstvu su urađene tematske mape i utvrđeni tipovi zemljišta.

„Ideja je bila da na osnovu tih mapa, odnosno karata koje smo mi predložili za određenu voćnu vrstu, Ministarstvo određuje koje vrste će subvencionisati. Mi smo praktično rejone podelili na tri oblasti u Srbiji, za svaku voćnu vrstu. Taj dokument u stvari služi kao preporuka proizvođačima da treba da odaberu odgovarajuću voćnu vrstu ali u cilju postizanja najboljeg prinosa i kvaliteta ploda“, ukazuje prof. dr Dejan Đurović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Rejonizacija poljoprivrede je važna kako za agrarnu politiku, tako i za jačanje malih gazdinstava.

Srbija je u vinskom sektoru prešla dug put kako bi taj sektor bio u skladu s evropskim propisima.