Drastičan pad potrošnje hleba u Srbiji, 52 kilograma godišnje po glavi stanovnika

U Srbiji se iz godine u godinu beleži sve manja potrošnja hleba po glavi stanovnika. Analiza Udruženja mlinara Vojvodine za 2023. godinu ukazuje na zabrinjavajuće podatke o trendu opadanja potrošnje osnovnih proizvoda od brašna, kao i na promene u strukturi domaće proizvodnje pšenice i brašna.

Prosečan stanovnik Srbije je tokom 2023. godine potrošio svega 52,49 kilograma hleba, što je značajan pad u odnosu na 91,5 kilograma iz 2006. Ovo predstavlja smanjenje od čak 42,6 odsto. Kada se doda i procenjena godišnja potrošnja peciva, ukupna količina iznosi približno 64,49 kilograma po osobi.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da ova promena nije samo posledica modernizacije prehrambenih navika i prelaska na druge vrste namirnica, već i demografskog pada.

Broj stanovnika Srbije smanjen je sa 7,62 miliona u 2006. godini na 6,62 miliona do jula 2024. godine. Ovaj pad broja stanovnika za gotovo milion ljudi dodatno je uticao na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba za 350.000 tona.

Smanjena potrošnja hleba uslovila je i pad ukupne meljave pšenice. Prema podacima Žitounije, godišnja meljava je sa 1,2 miliona tona smanjena na milion tona. Od te količine, oko 730.000 tona se pretvara u brašno za ljudsku ishranu. Ove količine se koriste za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju u domaćinstvima, zatim za proizvodnju testenina i konditorskih proizvoda, kao i za izvoz.

Za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji godišnje se troši oko 306.000 tona brašna, dok dodatnih 126.000 tona odlazi na direktnu potrošnju u domaćinstvima. Još 117.000 tona koristi se u proizvodnji proizvoda poput testenina i keksa.

Kako navodi Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, potrošnja hleba i peciva varira u zavisnosti od razvijenosti regiona. U razvijenijim delovima zemlje, gde je BDP po glavi stanovnika iznad republičkog proseka, potrošnja hleba je niža, ali je zato potrošnja peciva viša od proseka. Suprotno tome, u manje razvijenim regionima, hleb ostaje ključna prehrambena stavka.

“Jedan od ključnih izazova za mlinsku industriju u Srbiji je uticaj socijalnih politika države. Tokom 2023. godine država je prodavala brašno T-500 pekarskoj industriji po ‘damping cenama’ od 22 dinara po kilogramu, što je bilo na nivou cene pšenice u otkupu. S druge strane, mlinska industrija je isti tip brašna prodavala po 30-32 dinara po kilogramu. Ova praksa rezultirala je time da je država preuzela oko 30 odsto domaćeg tržišta brašna. Pored toga, uredba koja je ograničavala cene kilograma brašna T-400 i T-500 dodatno je pogodila proizvođače, jer su nove cene bile za 25 dinara po kilogramu niže od prethodno propisanih”, ocenjuje Gulan.

Žitounija je više puta tražila kompenzaciju za proizvođače, pozivajući se na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, ali ti zahtevi nisu uvaženi. Takođe, produženje uredbe za regulisane cene direktno je kršilo Zakon o trgovini, ali ni to nije naišlo na odjek.

Iako domaće tržište beleži pad potrošnje, izvoz brašna pokazuje znake oporavka. Tokom 2023. godine iz Srbije je izvezeno 168.760 tona brašna, što je rast u odnosu na prethodne godine. Ipak, ovaj rezultat i dalje zaostaje za rekordnim izvozom iz 2016. godine, kada je plasirano 253.000 tona.

Trend opadanja potrošnje hleba u Srbiji usklađuje se sa evropskim standardima. U državama poput Poljske i Švedske prosečna potrošnja hleba po glavi stanovnika iznosi oko 60 kilograma, dok je u zemljama poput Francuske i Velike Britanije taj broj niži od 50 kilograma. S druge strane, u državama poput Nemačke i Češke potrošnja je viša nego u Srbiji.

“Uz sve izazove, mlinska industrija u Srbiji suočava se sa potrebom prilagođavanja tržištu koje se menja, kako u domaćem, tako i u međunarodnom kontekstu. Ostaje da se vidi kako će ova industrija odgovoriti na demografske promene, modernizaciju prehrambenih navika i uticaj državnih politika”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.