Drugi dan sankcija NIS-u: Gde ćemo kupovati gorivo i po kojoj ceni?

Posle višemesečnog odlaganja, još od kraja januara ove godine, američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) stupile su na snagu 9. oktobra. Predsednik Srbije rekao je da rafinerija u Pančevu bez dotoka nafte može da radi do 1. novembra i da problema sa gorivom neće biti do Nove godine, pošto su sva skladišta puna.

Jadranski naftovod – Janaf dobio je dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u do 15. oktobra, dok je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto najavio da će naftna kompanija MOL povećati isporuke Srbiji nakon stupanja na snagu američkih sankcija.

“NIS ima određene rezerve sirove nafte koje će sada prerađivati dalje. Ima mogućnost da na tu količinu doda i ono što se proizvodi u Banatu, mada je to nešto drugačiji kvalitet. To je realna situacija i nju treba popravljati tako što će se u međuvremenu vrlo ozbiljno pristupiti uvozu sirove nafte – ako je moguće, ali i derivata u svakom slučaju”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, kompanije koja je uvozila sirovu naftu i prerađivala je u NIS-u.

Naš sagovornik ocenjuje da je situacija sa američkim sankcijama NIS-u sada znatno drugačija od one devedesetih godina, kada smo takođe imali krizu sa derivatima, i zato smatra da se ne može ponoviti scenario šverca i kupovine goriva na ulicama.

“Tada je Srbija bila predmet međunarodnih sankcija, sada je samo NIS u pitanju, ali činjenica je da ova kompanija igra veliku ulogu u privrednom životu Srbije i da će nas ovi poremećaji sigurno koštati. Taj gubitak praktično će biti podeljen između budžeta Srbije, građana i privrede, kao kupaca derivata”, ističe Atanacković.

Hoće li država smanjiti akcize i ukinuti uredbu o ograničenju cena?

Kod otežanih uslova dobijanja derivata država će, prema mišljenju Atanackovića, moći da reaguje smanjivanjem akciza i ukupnog oporezivanja, ali naglašava da je uvoz derivata skuplji nego uvoz sirove nafte. On kaže da se rast cena može očekivati, ali ipak veruje da će trenutni cenovni nivo moći da se održi bar mesec-dva, bez obzira na probleme u snabdevanju.

Naš sagovornik smatra da je mađarski MOL naša jedina prava šansa, uprkos drugim igračima na domaćem tržištu.

“Većina njih, a tu mislim na OMV, Lukoil i druge, kupovala je derivate – benzin i dizel od NIS-a. Ako bi NIS nastavio prodaju, zalihe i rezerve bi se brže smanjivale. Zato smatram da strani vlasnici benzinskih pumpi treba da počnu da rade na sopstvenom snabdevanju – ne od NIS-a, već od matičnih kompanija. Građani kada sipaju gorivo misle da je to OMV ili Lukoil, međutim to je isto gorivo koje bi kupili i na NIS pumpama jer se nije isplatilo uvoziti kompletne derivate negde iz Austrije, na primer”, objašnjava Nebojša Atanacković i napominje da će ove benzinske stanice u Srbiji sada morati da se snađu.

Dodaje da sada sve zavisi i od toga koje će cene biti ponuđene od strane NIS-a i da li će ova kompanija hteti da se lišava svojih zaliha prodajući na veliko drugim benzinskim pumpama.

On naglašava da je MOL, očekujući sankcije, ušao u intenzivnije razgovore sa Hrvatskom i Janafom i da su dogovorene veće količine nafte nego ranije.

“Međutim, krak koji se odvaja ka Mađarskoj nema te kapacitete kao što ima ovaj deo koji ide ka Pančevu. Tako nije moguće prevesti količine koje bi inače mogle da se prevezu”, objašnjava naš sagovornik.

Drugo pitanje za Atanackovića je hoće li država i dalje zadržati određivanje cena derivata nafte, koje su regulisane uredbom kojom se propisuju najviše maloprodajne cene evrodizela i benzina BMB95, kao i subvencionisana cena dizela za poljoprivrednike.

“Cene su do sada bile u jednoj drugoj korelaciji, jer suštinski ne zavise i nisu nikada zavisile od cene sirove nafte, već od cene derivata – benzina i dizela, na berzi na Mediteranu. Znači, pitanje je koliko je Srbija u stanju da se vezuje za te cene, ako NIS ne funkcioniše normalno”, zaključuje.