Društveno-politička kriza u zemlji više utiče na domaće nego na strane turiste

U prvom kvartalu 2025. godine u Srbiji je ostvareno 2,5 miliona turističkih noćenja, što je za 1,6 odsto manje u odnosu na prvo tromesečje 2024. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), domaći turisti ostvarili su 50,6 odsto, a strani 49,4 procenta ukupnog broja noćenja.

Veći gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša i Subotice bili su najfrekventnije posećivana turistička mesta u prvom kvartalu ove godine sa 1,4 miliona noćenja (oko 54 odsto), što je za dva odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Tako je u Beogradu zabeleženo 726.000 noćenja i 82,7 odsto stranih turista. Slična situacija je bila i u Novom Sadu gde je udeo stranih gostiju iznosio 73,7 odsto. U Nišu je zabeleženo 53,5 odsto stranih turista, dok su u Subotici domaći turisti imali udeo od 53,6 odsto.

“Zbog društveno-političke krize situacija u zemlji bila je prilično napeta i od novembra pa sve do marta mnogi strani turisti su otkazivali planirana putovanja. Hotelijeri su to prijavljivali, a zabeležen je pad kako individualnih dolazaka, tako i broja poslovnih događaja, što je izazvalo opravdanu zabrinutost u celom sektoru. Ipak, već krajem aprila situacija se stabilizovala, interesovanje se vratilo, pa možemo reći da je promet u drugom kvartalu ponovo postao solidan kada je reč o stranim gostima”, kaže u razgovoru za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA Aleksandar Seničić.

Kada su u pitanju domaći turisti, naš sagovornik kaže da je nekoliko faktora uticalo na pad interesovanja, a pre svega smanjen broj turističkih vaučera za subvencionisani odmor u zemlji.

“Prošle godine država je podelila 100.000 vaučera, ove godine dato je 30.000. Oni su u 2024. podeljeni do kraja januara, a ove godine tek krajem aprila, tako da mi imamo praktično tri i po meseca bez vaučera. Turisti nisu imali pristup ovim subvencijama i to će se, bez ikakve dileme, videti i u statistici jer će do kraja godine biti zabeležen pad broja domaćih gostiju upravo iz tog razloga”, napominje Seničić.

Ipak, on kaže da su subvencije ograničene budžetom i da ne mogu biti trajne jer ovakav sistem funkcioniše već skoro deset godina. Zato smatra da je neophodno razmisliti o alternativnim oblicima podrške. S druge strane, Seničić ističe da društveno-politička kriza daleko više utiče na domaće goste – zbog neizvesnosti koju uzrokuje.

Više od polovine stranih gostiju turisti iz regiona

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA kaže da gosti iz okruženja u Srbiji čine više 50 odsto ukupnih dolazaka stranih gostiju – „što je dobro“.

“Ono što uvek treba napomenuti je da smo mi poslednih pet godina imali konstantan rast između 10 i 15 odsto kad je reč stranim gostima, a kod domaćih između pet i deset odsto. Kada dođete do određenog broja gostiju ne možete svake godine da imate isti procentualni rast, jer to prosto nije realno. Zato bismo u ovom trenutku i okolnostima morali da budemo zadovoljni i ako budemo tu negde kao prošle godine, koja je bila rekordna”, ocenjuje Seničić.

On kaže da se Srbija previše okrenula dalekim tržištima, pre svega kineskom, koje statistički beleži velike pozitivne razlike u odnosu na prošlu godinu. Ipak, on smatra da se Srbija promotivno malo više mora okrenuti zapadnoj Evropi.

“Prošle godine smo imali jednu redovnu liniju, sada imamo tri direktne za Kinu, i logično je da imamo povećan broj gostiju sa tih destinacija. Zato je bitno da Air Serbia ima dosta redovnih linija ka različitim destinacijama jer nam to omogućava da u tim zemljama radimo bolju promociju”, smatra on.

Turska je upravo nama vrlo zanimljiva kao tržište, kako zbog istorijske povezanosti, tako i zbog velikog broja direktnih letova.

Većina Rusa ne posećuje Srbiju turistički

Srbiju su u prvom kvartalu posetili strani turisti iz oko 50 različitih zemalja sveta. Prema podacima RZS-a, najveći broj noćenja (78,8 odsto) ostvarili su gosti iz Evrope, a tri države čiji su građani ostvarili najviše noćenja jesu Ruska Federacija (125.900), Turska (110.200) i Severna Makedonija (98.900).

Na četvrtom mestu po broju noćenja nalaze se posetioci iz Kine (93.600), a zatim iz ostalih vanevropskih zemalja (75.300), Bosne i Hercegovine (69.400) i Crne Gore (66.700). Noćenja turista iz ovih sedam zemalja čine 51,4 odsto ukupnog broja noćenja realizovanih u periodu januar–mart 2025. godine.

Kada je reč o ruskim gostima, Seničić kaže da je vrlo diskutabilno koliko su oni zapravi turisti.

“Veliki broj tih ljudi došao je ovde zbog rata sa Ukrajinom. Oni se vode kao turisti, to je nesporno, ali veliki broj njih je, koliko je meni poznato, uspeo u međuvremenu da reši papire privremenog boravka, pa ih ne doživljavamo kao prave turiste. Veliki broj Rusa na početku je bio u Beogradu, a sada ih ima po celoj Srbiji jer su troškovi života niži na nekim drugim destinacijama – ima ih u Vrnjačkoj banji, na Zlatiboru i u nekim malim opštinama jer im online poslovi omogućavaju da rade iz bilo kog mesta”, kaže on.

U planinskim i banjskim centrima pretežno domaći turisti

Planinski centri nalaze se u drugoj po redu kategoriji mesta prema broju turističkih noćenja. U prva tri meseca 2025. godine ostvareno je 824,3 miliona noćenja (ili 31,8 odsto od ukupnog broja noćenja), što je za 4,6 odsto manje nego u periodu januar‒mart 2024. godine.

Zlatibor je privukao najveći broj turista (317.000), koji su pretežno bili iz Srbije (oko 230.000). Na Kopaoniku je ostvareno oko 283.000 noćenja turista, od kojih je takođe većina bila iz Srbije (oko 178.000). Ove dve planine ugostile su 72,8 odsto ukupnog broja turista koji su noćili u planinskim centrima.

U banjskim mestima je u prvom kvartalu 2025. godine ostvareno oko 365.600 noćenja, što je 9,1 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Turisti su većinom bili iz Srbije (73 odsto), a najposećenija je bila Vrnjačka Banja, sa 104.000 posetilaca. Zatim slede Sokobanja (47,8 hiljada), Banja Vrdnik (44,4 hiljade), Banja Koviljača (30,7 hiljada) i ostale banje.

Najveći rast, izražen brojem noćenja, u odnosu na isti period 2024. godine, ostvaren je u Gamzigradskoj banji (118 odsto), Novopazarskoj banji (71,9 odsto) i Vranjskoj banji (39,4 odsto).

“Mi nemamo more, a samim tim ni sezonske goste, ali imamo neke druge stvari na koje treba staviti akcenat. Moramo da se oslonimo na ono što imamo – ruralni, banjski ili poklonički turizam, svejedno. Potrebno je više ulaganja u promociju tržišta u našem okruženju, poput Rumunije i Bugarske koje predstavljaju značajan potencijal koji nije dovoljno iskorišćen”, zaključuje Seničić.