Država daje zeleno svetlo za nelegalne objekte koji su već u upotrebi – Ko garantuje bezbednost?

Zakon o legalizaciji, koji bi uskoro trebalo da se nađe pred Vladom Srbije, trebalo bi da reši problem za oko 4,8 miliona bespravnih objekata, i to do Nove godine. Kako je najavljeno, jeftinim i brzim digitalizovanim postupkom građani će moći da upišu pravo svojine, a za oko 70 odsto objekata cena neće prelaziti 100 evra.

Ovo nije prvi put da država pokušava da reši pitanje legalizacije. Koordinator programa u organizaciji Ministarstvo prostora Marko Aksentijević u razgovoru za Biznis.rs podseća da je i Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine imao sličnu nameru, ali da je Ustavni sud neke odredbe ovog zakona proglasio neustavnim.

Sa druge strane, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević istakla je da je legalizacija pravno pitanje i da se neće ulaziti u pitanje urbanizma, tehničke ispravnosti dokumentacije, ni izvedenih radova.

I upravo u ovome naš sagovornik vidi problem i pita se kako će se sada pristupiti i na koji način će se 4,8 miliona objekata proglasiti legalnim, što na neki način predstavlja zeleno svetlo države za objekte koji su već u upotrebi, a nisu nužno bezbedni.

“To znači da se država u ovom slučaju neće baviti ničim osim upisa prava svojine. Najveći problem do sada, u svim tim procesima i realizaciji, bio je to što zemljište na kome je građen neki objekat nije bilo ‘jedan kroz jedan’, tačnije onoga ko je objekat gradio. Bilo je različitih slučajeva, pa tako po selima imamo i po 30 suvlasnika na jednoj parceli. U Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine imali smo – ukoliko se niko nije žalio na to što je izgrađen objekat na parceli na kojoj je on suvlasnik, smatra se da su ostali suvlasnici to dopustili. Namera je bila da se preskoči rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i to je Ustavni sud proglasio neustavnim, jer ne može da se podrazumeva da je neko ko se nije žalio – saglasan”, objašnjava Aksentijević.

Prema njegovom mišljenju, ovo je svakako popularna mera za većinu stanovništva, s obzirom na to da se godinama unazad spekulisalo o broju nelegalnih objekata. Govorilo se o oko dva miliona, a sada je taj broj dupliran.

“Kada je urađeno satelitsko snimanje ispostavilo se da zaista ima jako puno nelegalnih objekata i svakako se taj broj povećao od poslednjeg pokušaja legalizacije. Problem je što najgore prolaze oni koji se pridržavaju zakona. Svakako, i u ovom slučaju ne treba isto posmatrati one koji su bespravno sazidali krov nad glavom jer je to bio jedini način da obezbede kuću za život u zemlji u kojoj ne postoji stambena politika i onoga koji je gradio zgradu da bi prodavao kvadrate i tako zarađivao novac. Tu bi morala da postoji znatno osetljivija granica. I u krajnjoj liniji – građane ne bi smelo da košta jeftinije da naknadno dobijaju dozvole i sve ostalo u odnosu na to da su išli po zakonskoj proceduri”, smatra Aksentijević.

Sve ove najave naš sagovornik vidi kao populističke, u istom maniru „kao i druge mere koje država najavljuje“. Ipak, kaže da je pitanje legalizacije drugačije jer postoji ogroman broj građana koji bi konačno želeli da reše ovo pitanje.

“Zato je to popularna mera, ali se sa druge strane potpuno gazi sama ideja da objekti treba da prođu neku kontrolu bezbednosti da bi se smatrali legalnim”, zaključuje Marko Aksentijević.