Država sprema nove podsticaje za reciklere nakon naglog pada prihoda celog sektora

Država priprema novi sistem podsticaja za kompanije koje se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, a pravila za dodelu tih sredstava biće definisana posebnom uredbom koja će važiti u periodu od 2026. do 2028. godine.

Uredbom se detaljno uređuje koje vrste aktivnosti će biti podržane, ko može da konkuriše za sredstva, koliki iznosi podsticaja mogu biti dodeljeni i pod kojim uslovima.

Prema predloženim proipisima, podsticajna sredstva biće dodeljivana operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i ponovnim iskorišćenjem otpada. Reč je o kompanijama koje upravljaju postrojenjima za tretman i reciklažu otpada i koje imaju važeće dozvole u skladu sa propisima iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine.

Sredstva koja se dodeljuju u okviru ovog programa tretiraju se kao državna pomoć. Ona mogu biti odobrena kao klasična državna pomoć namenjena zaštiti životne sredine, ali i kao pomoć male vrednosti, takozvani „de minimis“.

Uredba takođe precizira šta se sve smatra otpadom koji može biti obuhvaćen sistemom podsticaja. Među njima su, pre svega, otpadne gume sa putničkih vozila, autobusa, kamiona, motocikala, kao i poljoprivrednih i građevinskih mašina. Pored toga, podsticaji će biti dostupni i za tretman otpada od električne i elektronske opreme, koji obuhvata uređaje i njihove komponente koje su odbačene i više nisu u upotrebi.

U kategoriju otpada za čije iskorišćenje će se dodeljivati sredstva spadaju i otpadna ulja, odnosno mineralna i sintetička ulja koja više nisu upotrebljiva za svoju prvobitnu namenu. To uključuje motorna, hidraulična i turbinska ulja, kao i različite industrijske tečnosti i mešavine ulja i vode.

Posebno mesto u sistemu podsticaja imaju i istrošene baterije i akumulatori, koji nakon prestanka upotrebe postaju opasan otpad i zahtevaju poseban tretman i reciklažu. Podsticaji će biti dostupni i za tretman otpadnih vozila, odnosno motornih vozila i njihovih delova koji su dospeli na kraj svog životnog ciklusa i namenjeni su demontaži i ponovnom iskorišćenju materijala.

Istovremeno, propisano je da se podsticajna sredstva ne mogu dodeljivati retroaktivno. To znači da kompanije ne mogu tražiti podršku za aktivnosti koje su već realizovane pre podnošenja zahteva za dobijanje sredstava.

Ukoliko operateri konkurišu za podsticaje u režimu pomoći male vrednosti, moraće da dostave i pisanu izjavu o svim državnim pomoćima koje su primili u prethodne tri godine.

Podsticaji će se dodeljivati putem javnog poziva, a ukupni iznosi biće ograničeni sredstvima predviđenim u budžetu Republike Srbije. Ministarstvo zaštite životne sredine će raspolagati tim sredstvima i dodeljivati ih korisnicima do visine raspoloživog budžeta.

Uredbom je predviđeno i da ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine svake godine, najkasnije do 1. decembra, utvrđuje maksimalne iznose podsticaja po jedinici mase otpada, kao i kvote za pojedine vrste otpada koje će biti predmet podrške u narednoj godini. Na taj način će se svake godine unapred određivati količine otpada za koje je moguće dobiti podsticaje i maksimalni iznosi državne podrške.

Drastično smanjenje prihoda reciklera

Delatnost ponovne upotrebe razvrstanih materijala u Srbiji suočila se tokom 2024. godine sa naglim padom ukupnih prihoda, što ukazuje na ozbiljne promene u sektoru reciklaže.

Prema dostupnim finansijskim podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupni prihodi kompanija koje posluju u ovoj oblasti iznosili su 15,29 milijardi dinara, što predstavlja drastičan pad u odnosu na prethodne dve godine. Naime, u 2023. godini ukupni prihodi iznosili su 61,48 milijardi dinara, dok su u 2022. dostigli čak 77,12 milijardi dinara.

Ovakav trend pokazuje da je za samo dve godine vrednost tržišta smanjena za više od pet puta. Dok je između 2022. i 2023. zabeležen pad od oko 20 odsto, u 2024. godini usledio je mnogo dramatičniji pad – više od 75 procenata u odnosu na 2023. godinu. Takav razvoj događaja sugeriše da se sektor suočio sa snažnim poremećajima, koji mogu biti posledica promene cena sekundarnih sirovina, slabije tražnje u industriji ili regulatornih promena na tržištu otpada i reciklaže.

U okviru ove delatnosti tokom 2024. poslovalo je ukupno 668 firmi. Iako broj preduzeća nije zanemarljiv, smanjenje prihoda pokazuje da je prosečna ekonomska aktivnost po firmi znatno oslabila. Kada se ukupni prihod podeli sa brojem kompanija, dolazi se do zaključka da je prosečan prihod po firmi bio višestruko niži nego u prethodnim godinama.

Sličan trend vidljiv je i na tržištu rada. Broj zaposlenih u ovoj industriji kontinuirano opada već nekoliko godina. U 2024. godini u sektoru ponovne upotrebe razvrstanih materijala radilo je 3.513 zaposlenih. Godinu dana ranije bilo ih je 3.765, dok je u 2022. godini broj zaposlenih iznosio 4.035. To znači da je u dvogodišnjem periodu izgubljeno više od 500 radnih mesta, odnosno oko 13 procenata ukupne radne snage u sektoru. Smanjenje broja zaposlenih može biti posledica racionalizacije poslovanja, smanjenog obima prerade materijala ili gašenja pojedinih pogona.

Uprkos opštem padu prihoda u industriji, pojedine kompanije su uspele da zadrže stabilno poslovanje, pa čak i da povećaju prihode. Najveći prihod u 2024. godini ostvarila je kompanija INOS – Balkan iz Valjeva, koja posluje još od 1951. godine. Ova firma je u 2024. ostvarila prihod od 3,63 milijarde dinara, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine.

Finansijski podaci pokazuju da je INOS – Balkan u 2022. godini imao prihod od 2,38 milijardi dinara, dok je u 2023. prihod porastao na 2,85 milijardi dinara. U 2024. godini prihod je dodatno povećan za skoro 800 miliona dinara. Istovremeno, rashodi su rasli sličnim tempom – sa 2,58 milijardi u 2022. na 3,59 milijardi dinara u 2024. godini.

Zanimljivo je da je kompanija tek u 2024. uspela da izađe iz zone gubitka. Nakon minusa od 198 miliona dinara u 2022. godini i gubitka od 76 miliona u 2023, firma je u 2024. ostvarila neto dobit od oko 37,7 miliona dinara.

Drugo mesto po prihodima u sektoru zauzela je kompanija Kappa Star Recycling iz Umke, koja je u 2024. godini ostvarila prihod od 3,49 milijardi dinara. Za razliku od prvoplasirane firme, ova kompanija već godinama posluje sa značajnim profitom.

U 2022. godini Kappa Star Recycling ostvarila je prihod od 3,94 milijarde dinara i neto dobit od čak 538 miliona. Tokom 2023. godine prihod je pao na 2,99 milijardi dinara, dok je profit drastično smanjen na svega 26,8 miliona. Međutim, u 2024. godini firma je ponovo uspela da ojača poslovanje, povećavši prihod na 3,49 milijardi dinara i ostvarivši neto dobit od 158 miliona dinara.

Finansijska struktura ove kompanije pokazuje stabilniju sliku nego kod većine konkurenata. Kapital je kontinuirano rastao i u 2024. dostigao 1,71 milijardu dinara. Obrtna imovina ostala je relativno stabilna, dok su kratkoročne obaveze povećane na 453 miliona dinara. Racio tekuće likvidnosti i dalje je iznad jedan i iznosi 1,72, što ukazuje na solidnu sposobnost firme da izmiruje kratkoročne obaveze.

Potraživanja po osnovu prodaje kod ove kompanije takođe su u stalnom rastu i u 2024. dostigla su gotovo 485 miliona dinara. To može ukazivati na širenje poslovnih aktivnosti i veći obim trgovine sekundarnim sirovinama.

Pad ukupnih prihoda u sektoru tokom 2024. godine otvara pitanje održivosti poslovanja mnogih firmi koje se bave reciklažom i ponovnom upotrebom materijala. Istovremeno, primeri najvećih kompanija pokazuju da pojedini akteri ipak uspevaju da pronađu prostor za rast i stabilizaciju poslovanja čak i u uslovima kada celokupna industrija prolazi kroz fazu snažnih tržišnih promena.

Podsetimo, od 1. januara 2026. godine reciklažne kompanije prestale su da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore. Ovaj potez je posledica odluke Vlade Srbije da obustavi podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada.

U praksi, to znači da je finansijski mehanizam koji je godinama omogućavao isplativu reciklažu ove specifične vrste otpada – zaustavljen, a sa njim i veliki deo operacija u reciklažnom sektoru.

Tretman ovih vrsta otpada nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača sistem ne može da funkcioniše.