Država spremila 190 miliona dinara za subvencionisane kredite za opremu i obrtna sredstva

Ministarstvo privrede izdvojilo je 190 miliona dinara za sprovođenje posebnog programa subvencionisanih kredita za nabavku opreme i obrtna sredstva. Ovaj iznos predstavlja takozvanu ‘de minimis’ pomoć, što znači da se sredstva dodeljuju u ograničenom obimu, ali sa značajnim efektom na razvoj malih i srednjih preduzeća.

Program će sprovoditi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i odabranom poslovnom bankom, dok će se posebna pažnja posvetiti i praćenju razvoja ženskog preduzetništva – kroz obavezno evidentiranje korisnika sa aspekta rodne ravnopravnosti.

Kako ističu u Ministarstvu privrede, glavni cilj ovog programa jeste podrška investicijama, povećanje likvidnosti i ubrzanje privrednog rasta. Krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom namenjeni su privrednim subjektima koji žele da kupe novu proizvodnu opremu ili da obezbede trajna obrtna sredstva za rad.

Bitno je naglasiti da oprema koja se nabavlja u okviru programa ne može biti kupljena od fizičkih lica, osim ako je reč o registrovanom preduzetniku.

Koliki su iznosi kredita?

Prema finansijskom okviru programa, ukupan iznos subvencionisanih kredita za nabavku nove opreme iznosi 354,5 miliona dinara, dok je za trajna obrtna sredstva izdvojena čak jedna milijarda dinara. Međutim, u slučaju većeg interesovanja privrednika, do 20 odsto sredstava može se preusmeriti sa jedne namene na drugu, čime se obezbeđuje fleksibilnost programa.

Maksimalni iznos pojedinačnog kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom iznosi 15 miliona dinara. S druge strane, minimalna vrednost ulaganja za opremu mora biti najmanje milion dinara, pri čemu kredit može pokriti najviše 70 odsto iznosa, dok je obavezno sopstveno učešće od minimum 30 procenata. Kada je reč o kreditima za obrtna sredstva, preduzetnici sami određuju visinu potrebnog ulaganja, vodeći računa i o troškovima PDV-a.

Krediti za nabavku opreme odobravaju se uz fiksnu kamatnu stopu od 5,60 odsto godišnje, od čega preduzetnici plaćaju dva procenta, a ostatak subvencioniše Ministarstvo. Rok otplate je do 60 meseci, uz šestomesečni grejs period. Troškove obrade zahteva do 0,5 odsto pokriva Ministarstvo. Kao obezbeđenje traži se menica firme, lična menica vlasnika sa više od 25 odsto udela i zaloga na kupljenoj opremi.

Za kredite namenjene trajnim obrtnim sredstvima kamatna stopa je 6,20 odsto godišnje (korisnici plaćaju dva procenta, Ministarstvo 4,20), sa rokom otplate do 36 meseci i grejs periodom od šest meseci. Proviziju do 0,5 odsto subvencioniše Ministarstvo. Obezbeđenje podrazumeva menicu firme, ličnu menicu vlasnika, a kod većih iznosa kredita i hipoteku prvog reda ili zalogu na opremi, odnosno vozilima.

Troškovi koji ulaze u vrednost ulaganja

Kod kredita za opremu, u ukupnu vrednost ulaganja ulaze ne samo cena same mašine ili uređaja, već i troškovi transporta, montaže, instaliranja, kao i obuke zaposlenih. Međutim, carine i drugi troškovi koji nisu navedeni na profakturi ne mogu biti uračunati u vrednost ulaganja.

Ako je reč o opremi koja se uvozi, tada se vrednost preračunava po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja profakture. Važno je naglasiti da eventualne kasnije negativne kursne razlike snosi sam podnosilac zahteva, što znači da država ne pokriva valutne rizike.

Uslovi koje podnosilac zahteva mora da ispuni

Pored osnovnog prava prijave, privredni subjekti moraju da ispune čitav niz dodatnih kriterijuma. Najpre je potrebno podneti popunjen zahtev za dodelu bespovratnih sredstava, ali i zahtev za kredit sa pratećom dokumentacijom banci.

Preduzeća koja obavljaju prerađivačku delatnost, a u APR-u imaju registrovanu drugačiju šifru, moraju da dostave i posebnu dokumentaciju – fotografije postojećih mašina, kartice osnovnih sredstava sa jasno označenom opremom koja se koristi, kao i tri fakture za isporučene proizvode u vrednosti većoj od 50.000 dinara u prethodne dve godine, i to različitim kupcima.

Osim toga, uslov je da je preduzeće registrovano u APR-u najkasnije do 31. decembra 2023. godine, da nije klasifikovano kao veliko pravno lice, niti deo grupe povezanih lica u kojoj postoje velika pravna lica.

Neophodno je i da privredni subjekti budu u privatnom vlasništvu, da su uredno izmirili sve obaveze prema državi, da ne posluju u oblastima koje su zakonski zabranjene ili rizične, kao i da nisu već dobili sredstva za istu namenu iz drugih javnih izvora u 2025. godini.

Poseban uslov odnosi se na ograničenje državne pomoći – korisnik ne sme da pređe 300.000 evra de minimis pomoći u zbiru za tekuću i prethodne dve fiskalne godine.

Privredni subjekti koji su u ozbiljnim finansijskim problemima ne mogu biti korisnici programa. Pod “teškoćama” se podrazumeva gubitak više od polovine kapitala, insolventnost, rast gubitaka, pad prihoda, višak kapaciteta ili rast duga.

Izuzetak su mlada preduzeća osnovana pre manje od tri godine, koja se ne smatraju automatski problematičnim, osim ako već ispunjavaju uslove za stečaj.