Država u 2025. računa na bar 300 miliona evra više neporeskih prihoda, najviše od 5G licenci

Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2025. do 2027. godine, u kome je navelo da su osnovni ciljevi fiskalne politike usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u.

U tom Nacrtu nalazi se i projekcija rasta neporeskih prihoda, čije bi učešće sa očekivanih 4,2 odsto BDP-a u ovoj trebalo da poraste na 4,8 odsto u 2025. godini. Ako se uzme u obzir da se vrednost bruto domaćeg proizvoda Srbije, odnosno svega onoga što građani i privreda stvore za godinu dana, kreće oko 75 milijardi evra, radi se o rastu prihoda od barem 300 miliona evra, a najviše se, kako stoji u dokumentu, očekuje od aukcije licenci za 5G tehnologiju.

U Nacrtu ERP nalaze se ključne mere za otklanjanje prepreka privrednom rastu, razvoju i zapošljavanju, kao i jačanje konkurentnosti privrede u narednom trogodišnjem periodu, navelo je Ministarstvo finansija u obraloženju dokumenta koji se svake godine izrađuje u skladu sa smernicama Evropske komisije.

„Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće obezbeđenje stabilne pozicije javnih finansija i opadajuća putanja javnog duga. Smanjenje učešća duga je usko vezano za dinamiku planiranog deficita kao glavnog faktora zaduživanja. Rastući troškovi zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu takođe zahtevaju oprez pri vođenju fiskalne politike“, ističe se u Nacrtu ERP.

Prema iznetim projekcijama, fiskalni deficit trebalo bi da se zadrži na tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, uz postepeni pad učešća javnog duga sa 47,5 odsto na kraju 2025. godine na 46,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine.

Sa druge strane, računa se i na blago opadajući trend ukupnih javnih prihoda u posmatranom periodu, u smislu učešća u BDP-u, a Ministarstvo finansija primećuje da je to očekivano „s obzirom na projektovanu strukturu srednjoročnog rasta srpske privrede“.

Kada je reč o neporeskim prihodima u 2025. godini očekuje se, međutim, sasvim suprotno – poprilično visok rast udela koji bi, prema računici Biznis.rs, mogao da iznosi barem 300 miliona evra, odnosno 0,4 odsto BDP-a, koliko iznosi razlika između projekcije učešća vanporeskih prihoda u BDP-u na kraju 2024. i 2025. godine.

Pri tome smo u obzir uzeli vrednost bruto domaćeg proizvoda na kraju 2023. godine, kada je prema revidiranim podacima Republičkog zavoda za statistiku ona iznosila 75 milijardi evra ili 8.818 milijardi dinara.

„Skok neporeskih prihoda u 2025. godini rezultat je očekivanih prihoda po osnovu aukcije licenci za 5G tehnologiju. Aukcija bi trebalo da se održi tokom 2025. godine, a nakon toga se očekuje smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP-u na 3,8 odsto, koliko će iznositi i u 2027. godini. Razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP-u je i isključivanje iz bazne godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim, odnosno trajnim, prvenstveno vanrednih neporeskih prihoda“, stoji u obrazloženju Nacrta ERP, koji će biti na javnom uvidu do 13. decembra.

Ne zaboravimo da se projekcija rasta neporeskih prihoda našla i u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu, gde je privukla i pažnju Fiskalnog saveta.

„U korigovani fiskalni okvir uključeni su očekivani prihodi od aukcijske prodaje licenci za mobilnu mrežu pete generacije, takozvanu 5G tehnologiju. Naime, iako prvi nagoveštaji o uvođenju 5G mobilne tehnologije datiraju još iz 2020. godine, do sada nije bilo pouzdanih informacija kada će se realizovati. Međutim, sada se čini da su pokrenute važne administrativne procedure i u medijima se najavljuje da će ceo proces oko aukcija licenci biti završen sredinom 2025. godine. Ipak, možemo primetiti da je do sada praksa uglavnom bila da se jednokratni i neizvesni prihodi ne uključuju unapred u fiskalne planove, već tek nakon što se realizuju i u iznosu u kom se naplate“, upozorio je Fiskalni savet u analizi Revidirane fiskalne strategije.

Kada je reč o ostalim pretpostavkama iz Nacrta ERP, Ministarstvo finansija u srednjem roku očekuje ubrzanje rasta.

„Osnovni scenario makroekonomskih kretanja predviđa prosečni godišnji rast privrede od 4,4 odsto. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, kumulativna stopa rasta u periodu od 2025. do 2027. godine iznosiće 13,7 odsto. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, a dalji rast zaposlenosti i zarada podržaće privatnu potrošnju, dok će investicioni rast biti podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture“, stoji u obrazloženju projekcija.

Ističe se i da su značajne javne investicije predviđene programom „Skok u budućnost – Srbija 2027“, a posebno uoči domaćinstva Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine sa temom „Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.

Podsetimo da su projekti u okviru EXPO 2027 po prvi put pobrojani u revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama do 2027. Vlada Srbije dala je pregled investicionih projekata u republičkom budžetu, odnosno izdataka za nefinansijsku imovinu iznad 20 miliona evra.

Prema tom spisku, za sledeću godinu budžetirano je 313,6 milijardi dinara za ukupno 56 projekata – od nastavka radova na EXPO-u do izgradnje inovacionog distrikta u Kragujevcu.