Državna kasa pod pritiskom, rebalans budžeta ne bi bio iznenađenje

Rebalans budžeta u septembru postao je gotovo redovna pojava u javnim finansijama Srbije. Od 2012. do 2023. godine, državna kasa je prekrajana čak 16 puta, a jesenja revizija postala je svojevrsna tradicija prilagođavanja ekonomskim okolnostima, piše Nedeljnik.

Ipak, ove godine, uprkos brojnim razlozima koji bi takav potez opravdali, zvaničnih najava o novom rebalansu za sada nema.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović za Nedeljnik kaže da rebalans aktuelnog budžeta ne bi bio iznenađenje, niti bi nužno značio promenu planiranog deficita.

„Ne bih se iznenadio da se dogodi još jedan rebalans, makar on bio tehničkog karaktera u smislu da se izvrši neka preraspodela rashoda sa jedne pozicije na drugu“, ocenio je Ranđelović.

On dodaje da je ključni razlog za takav potez prilagođavanje novim potrebama koje nisu bile predviđene originalnim budžetom jer „da bi neke stavke mogle da se realizuju, morale bi biti predviđene budžetom“, rekao je Ranđelović posle prezentacije septembarskog izdanja „Kvartalnog monitora“.

Usporavanje rasta i dramatičan pad investicija

Najnoviji ekonomski podaci daju snažne argumente za budžetsku intervenciju. Iako je privreda u drugom kvartalu ostvarila blagi rast od 2,1 odsto, rezultati su ispod očekivanih, zbog čega je projekcija rasta BDP-a za celu 2025. godinu dodatno smanjena na do 2,5 odsto.

Ovo usporavanje, koje je izraženije nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, direktno je posledica pada investicija i neto izvoza.

Dok IT sektor nastavlja da raste, zabeležen je pad u građevinarstvu, a rast industrije je koncentrisan na svega nekoliko delatnosti.

Stručnjake „Kvartalnog monitora“ najviše zabrinjava podatak o stranim direktnim investicijama (SDI). Neto priliv u prvoj polovini godine iznosio je svega 942 miliona evra, što je za čak 59 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Ovakav pad predstavlja ozbiljan signal usporavanja, pa bi Vlada mogla da kroz rebalans budžeta poveća javne investicije kako bi kompenzovala manjak priliva kapitala i održala privredni rast.

Pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa

Stanje u platnom bilansu se takođe pogoršava. Deficit tekućeg računa u drugom kvartalu dostigao je 6,3 odsto BDP-a, usled rasta spoljnotrgovinskog deficita i osetnog smanjenja doznaka, pokazuje analiza „Kvartalnog monitora“.

Uzroci leže kako u usporavanju privreda u EU, koje su naši ključni partneri, tako i u domaćoj društveno-političkoj nestabilnosti i strukturnim problemima privrede.

U svetlu ovih trendova, rebalans budžeta se nameće kao logičan alat kojim bi Vlada mogla da preusmeri sredstva ka svojim prioritetima.

Cilj bi bio da se, kako kaže Aranđelović, „realizuje ono što je prioritetno“, a da se istovremeno deficit zadrži u planiranim okvirima, dogovorenim sa Međunarodnim monetarnim fondom.