Dvadeset godina PDV-a u Srbiji – gde smo danas i šta nas čeka sutra?

U svečanoj sali MIND grupe u Kragujevcu, Ekonomski fakultet iz ovog grada okupio je stručnjake, preduzetnike, poreske konsultante i profesore na panel diskusiji koja je obeležila tačno dve decenije od uvođenja poreza na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji.

Tema skupa bila je “Dve decenije PDV-a u Srbiji: izazovi i perspektive“, a događaj je privukao pažnju ne samo zbog jubileja, već i zbog brojnih aktuelnih izazova u oblasti poreske regulative. PDV, koji je u Srbiji uveden 1. januara 2005. godine, postao je ključan instrument u formiranju državnog budžeta, ali je kroz godine prošao brojne izmene i suočio se s nebrojenim praktičnim izazovima. Današnji trenutak obeležava se velikim iskorakom ka digitalizaciji poreskog sistema, pa su upravo elektronske fakture i e-fiskalizacija bile u fokusu rasprave.

Panelisti, među kojima su bile poreske stručnjakinje iz renomiranih domaćih kompanija – Jelica Ilić iz MIND grupe, Andrea Tampolja iz Imleka, Sanja Sretenović iz Gomma Line i Marija Živković iz beogradskog ogranka međunarodne konsultantske firme Ernst & Young – osvrnuli su se na konkretne izazove koje digitalizacija donosi u svakodnevnoj praksi.

Kako je istakao moderator panela, dr Stefan Vržina sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i dalje veliki broj preduzeća u Srbiji nije u potpunosti uskladio svoje interne procese sa Sistemom elektronskih faktura (SEF). To stvara poteškoće u pravovremenom i tačnom evidentiranju obračunatog i prethodnog PDV-a, što može imati ozbiljne posledice na poslovanje firmi.

Tradicionalne teme, nova pitanja

Pored digitalnih izazova, panel se bavio i poznatim problemima u sistemu PDV-a, koji su i dalje aktuelni. Jedan od ključnih primera je poreska nesigurnost prilikom određivanja poreskog dužnika u građevinskoj industriji – oblasti koja često izaziva pravne nedoumice i tumačenja. Učesnici su istakli i komplikacije oko razvrstavanja dobara po opštoj i posebnoj stopi PDV-a, što često dovodi do zabuna i dodatnih troškova za privredne subjekte.

Posebno je apostrofirana potreba za formiranjem elektronske baze mišljenja Ministarstva finansija, koja bi omogućila jednostavnu pretragu poreskih mišljenja i olakšala tumačenje propisa. Takav alat bio bi od velike pomoći kako poreskim obveznicima, tako i računovođama, pravnicima i konsultantima.

Iako je sistem poreza na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji formalno utemeljen i funkcioniše već dve decenije, stručnjaci i dalje ukazuju na niz ozbiljnih izazova i nelogičnosti koje muče kako poreske obveznike, tako i računovođe i pravnike koji svakodnevno primenjuju ovu regulativu. U svetlu nedavno održanog panela o PDV-u, sve češće se postavlja pitanje: koliko je naš sistem efikasan i u kojoj meri je usklađen sa praksom razvijenijih evropskih zemalja?

PDV sistem na papiru dobar – u praksi puno konfuzije

Prema oceni dr Stefan Vržina sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, zakonski okvir PDV-a u Srbiji je, generalno gledano, solidno postavljen. Međutim, stvarni problemi ne leže u samim zakonima, već u njihovoj primeni, odnosno u tumačenjima koje daje Ministarstvo finansija.

“Mnoga mišljenja ministarstva su nedostupna javnosti, neka su zastarela jer se odnose na prethodna pravila koja više nisu na snazi, a neretko se dešava i da mišljenja budu međusobno kontradiktorna. To stvara ozbiljnu pravnu nesigurnost, jer privredni subjekti često nisu sigurni kako da ispravno postupe, a kada zatraže mišljenje ministarstva – odgovori mogu kasniti mesecima, pa čak i više od godinu dana”, naveo je Vržina za Biznis.rs.

On ističe da treba imati u vidu da je Srbija PDV uvela relativno kasno – tek 2005. godine, što je čini jednom od poslednjih evropskih zemalja koja je krenula ovim putem.

“Jedina država koja je PDV uvela kasnije jeste Bosna i Hercegovina. Zanimljivo je i to da su mnoge afričke zemlje bile brže u uvođenju PDV-a nego Srbija, što dodatno oslikava tempo reformi našeg poreskog sistema”, ocenjuje Vržina.

Kada je reč o elektronskim fakturama i funkcionisanju Sistema elektronskih faktura (SEF), naš sagovornik ističe da su promene generalno pozitivne – barem na nivou ideje.

“SEF je postavio jedinstven sistem za sve poreske obveznike, koji je znatno unapredio transparentnost u izdavanju i prijemu faktura. Više nema mesta izgovorima da faktura „nije stigla“ ili da je „slučajno uništena“. Ipak, uz sve prednosti, postoji i niz slabosti. Od samog početka SEF-a, sistem je doživeo veliki broj izmena koje su unete relativno brzo i bez dovoljno pripreme korisnika. Poseban problem predstavlja kompleksnost načina na koji se evidentira prethodni i obračunati PDV, što dodatno opterećuje računovodstvene službe”, navodi naš sagovornik.

On dodaje da je još jedan paradoks i to što, iako je jedan od ciljeva uvođenja SEF-a bio smanjenje upotrebe papira, u praksi se to nije dogodilo. Ogroman broj firmi i dalje štampa elektronske fakture – bilo iz navike, zbog unutrašnjih procedura ili zbog nepoverenja u digitalnu arhivu.

“Ukratko – SEF jeste doprineo većoj disciplini i kontroli, ali je istovremeno doneo i više posla, više papirologije i više administracije za računovođe. Za mnoge od njih, to znači duže radno vreme i veću odgovornost – često bez adekvatne sistemske podrške”, smatra dr Stefan Vržina sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Šta i kako menjati?

Što se budućih reformi tiče, stručnjaci smatraju da prioritet mora biti pojednostavljenje samog obračuna PDV-a. Jedan od koraka u tom pravcu je i najavljeno ukidanje obrasca POPDV, što bi trebalo da olakša posao obveznicima. Ali to je samo deo slagalice.

“Ozbiljan iskorak je potreban i u eliminisanju poreske nesigurnosti – neophodno je da mišljenja Ministarstva budu brža, javno dostupna i usklađena. Formiranje elektronske baze mišljenja, sa pretragom po ključnim rečima, moglo bi da reši veliki deo problema”, ocenjuje Vržina.

Neizbežno je, prema njegovim rečima i da se razmotri i sam obuhvat PDV stopa.

“Danas u Srbiji imamo apsurdne situacije – voćni jogurt se oporezuje po nižoj stopi od deset odsto, dok se flaširana voda tretira kao luksuz i nosi PDV od 20 procenata. Takve nelogičnosti direktno pogađaju krajnje potrošače, ali i šalju poruku da sistem nije dovoljno pravedan”, smatra Vržina.

Pogled ka Evropi i budućnosti

Učesnici panela saglasili su se da je domaći PDV sistem, u velikoj meri, usklađen sa regulativama Evropske unije, ali i da postoji prostor za dodatne izmene koje bi obezbedile veću efikasnost i pravnu sigurnost. Ove promene bi mogle obuhvatiti modernizaciju obračuna PDV-a, redefinisanje poreskih oslobođenja i dalje preciziranje pojmova i procedura.

S obzirom na sveobuhvatan karakter diskusije, događaju je prisustvovao veliki broj predstavnika iz privatnog sektora, javnih institucija, računovodstvenih agencija, kao i akademske zajednice – uključujući profesore ekonomije i prava iz zemlje i regiona, ali i brojne studente.