EBRD: Političke tenzije i mogući poremećaji svetske trgovine rizici za rast BDP-a Srbije

Rizici po ekonomski rast Srbije proizilaze iz tekućih domaćih političkih tenzija i potencijalnih poremećaja u globalnoj trgovini, što bi moglo da ograniči izvoz i priliv direktnih stranih investicija i optereti strukturne reforme, ocenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u najnovijem izveštaju.

Srbija će ove godine zabeležiti realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto dok će iduće godine rast ubrzati na 3,3 odsto uz podršku investicija povezanih sa izložbom EXPO, procenjuje EBRD u izveštaju „Regionalne ekonomske perspektive – Pod pritiskom“, prenosi Beta.

EBRD navodi da je ekonomski rast Srbije u prvoj polovini godine usporio na dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, posle dve godine snažne ekspanzije.

Pokretači rasta bile su informaciono-komunikacione usluge i sektor prerađivačke industrije podržani početkom serijske proizvodnje električnih vozila i povećanom proizvodnjom guma, dok je građevinarstvo negativno uticalo na rast.

Dalje se navodi da su socijalni nemiri nepovoljno delovali na trgovinu, ugostiteljstvo i srodne industrije, da je potrošnja vlade i domaćinstava nastavila da raste, investicije su opadale a neto izvoz je bio negativan.
Evropski kreditor ukazuje i da je u prvoj polovini godine deficit tekućih plaćanja udvostručen, kao i da je inflacija ostala visoka, na 4,9 odsto u julu.

Istovremeno su vladini rashodi rasli bržim tempom zbog viših plata i povećanih socijalnih transfera, što je za posledicu imalo prelazak na mali deficit u periodu januar-jul ove godine.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se i da bi snažniji izvoz auto-industrije i ubrzana ulaganja u infrastrukturu mogli da podstaknu rast u drugoj polovini ove godine.

Za Zapadni Balkan EBRD predviđa rast od prosečno 2,7 odsto ove i 3,2 odsto sledeće godine.

Ocenjuje se da će kontinuirana globalna neizvesnost i slaba tražnja za račun EU nastavi nepovoljno da deluju na izvoz, trgovinu, investicije i doznake u regionu, posebno u ekonomijama orijentisanim na izvoz, poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Dalje se navodi da su ekonomije zavisne od turizma, kao što su Kosovo, Albanija i Crna Gora, takođe pogođene povećanom neizvesnošću u ekonomijama EU.

Za Zapadni Balkan se ističe da bi strukturne reforme i napredak prema integraciji u EU mogli značajno da podstaknu ekonomski rast.

Rast BDP Albanije prognozira se na 3,5 odsto u 2025. i 2026, Bosne i Hercegovine na 2,2 odnosno 2,7 odsto, Crne Gore na 2,6 odsto ove i 2,7 odsto sledeće godine, a Severne Makedonije na tri odsto u obe godine.

Na nivou regiona u kojem je EBRD angažovan, u tekućoj godini se očekuje rast od 3,1 odsto a u 2026. od 3,3 odsto.