EBRD: Srbiju očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto, niži od ranije prognoze

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je svoju projekciju ekonomskog rasta za Zapadni Balkan u 2025. godini sa 3,6 odsto na 3,2 procenta, navodeći političku nestabilnost u Srbiji i slabiji privredni učinak razvijenih evropskih zemalja kao ključne razloge pogoršanja izgleda. Za 2026. godinu očekuje se blagi oporavak regionalnog rasta na 3,4 odsto.

Za Srbiju ove godine očekuje rast od 3,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže nego u ranijoj prognozi. Prema mišljenju EBRD Srbija će u 2026. zabeležiti privredni rast od 3,7 odsto što je za 0,3 odsto niže nego u prethodnom izveštaju, prenosi eKapija.

EBRD je ukupnu prognozu rasta za sve ekonomije u koje ulaže snizio za 0,2 procentna poena, na tri odsto u 2025. godini. Ovo je drugo uzastopno snižavanje prognoze – prethodno je u februaru smanjena za 0,3 poena – a Banka novi izveštaj simbolično naslovljava „Vremena neizvesnosti“.

Na pad prognoze uticali su globalni faktori, uključujući nagli porast neizvesnosti u trgovinskoj i ekonomskoj politici, slabiju spoljnu tražnju i posledice novih carinskih barijera, posebno onih koje su uvele Sjedinjene Američke Države. Najveća smanjenja prognoza zabeležena su u Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i baltičkim državama.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a, Beata Javorčik, upozorava da su regioni u koje Banka ulaže ušli u fazu pojačane neizvesnosti i usporenog rasta, pozivajući na smanjenje trgovinskih tenzija i veću saradnju na međunarodnom nivou.

Rast u centralnoj Evropi i baltičkim zemljama sada se očekuje na nivou od 2,4 odsto u 2025. i 2,7 odsto u 2026. godini. Južnoevropske članice EU beleže slab rast – 1,6 odsto u 2024. i tek dva procenta u 2025, dok se u 2026. predviđa rast od 2,4 odsto. U Bugarskoj je nešto optimističnija prognoza zahvaljujući domaćoj tražnji.

U Ukrajini je prognoza rasta za 2025. smanjena na 3,3 odsto, a razlog su slaba tražnja iz EU i napadi na energetsku infrastrukturu. Rast u Turskoj usporava na 2,8 odsto, a u centralnoj Aziji na 5,5 odsto. Inflacija u EBRD regionima ponovo raste – sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 procenat u februaru 2025, podstaknuta fiskalnim popuštanjem i rastom plata.

Povećani izdaci za odbranu – koji su se skoro udvostručili od 2014. – takođe značajno oblikuju ekonomski ambijent. Izveštaj ukazuje da bi povećana tražnja za domaće proizvedenim vojnim proizvodima mogla da doprinese rastu BDP-a za 1 do 1,5 odsto u zemljama poput Slovačke, Grčke, Hrvatske i Mađarske.