EBRD: Zemljama Zapadnog Balkana potreban brži rast kako bi dostigle prosek EU

Državama Zapadnog Balkana potreban je veći ekonomski rast kako bi dostigle zemlje Evropske unije, rekao je u petak glavni regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak na panel diskusiji „Makroekonomski trendovi u 2024“, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Rast bi mogao da se ubrza na četiri ili pet odsto, to bi značilo realno brz razvoj. Za to su neophodne, ne samo veće investicije, nego i efikasnija javna uprava i bolje upravljanje javnim preduzećima“, rekao je Tabak u diskusiji koju je organizovao Savez za fer konkurenciju u NALED-u.

Dodao je da je pre nekoliko godina rađeno istraživanje koje je pokazalo da bi, unapređenjem efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih, dovelo do povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) za dva odsto.

Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević rekao je da implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji postaje sve važnija, kako bi se podržala odgovorna privreda.

„Rast bezgotovinskih transakcija predstavlja jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom“, rekao je Daljević, koji je i generalni direktor Atlantic grupe u Srbiji.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Francoaz Žakob (Francoise Jacob) istakla je da je potrebno preći sa kratkoročnih odluka na dugoročne i strukturne planove, bazirane na zelenoj transformaciji i smanjenju nejednakosti.

„Srpska ekonomija je bila otporna zato što je imala podršku tokom krize, kao i dobru osnovu u zakonodavstvu. Moramo ipak biti oprezni, pogotovu kada je reč o velikim planovima Srbije za 2027. i investicijama koje će doći“, rekla Žakob i dodala da je Srbija ispunila 25 odsto ciljeva održivog razvoja što je iznad globalnog proseka.

Na skupu su predstavljeni i preliminarni rezultati NALED-ovog istraživanja sentimenta privrede koje pokazuje da tek polovina privrednika očekuje rast investicija u ovoj godini, dok su najveći izazovi privrede dostupnost radne stnage i inflacija.

Privrednici, kako je navedeno, smatraju da bi zakoni u vezi sa radom i zapošljavanjem, opterećenjem zarada, energetikom, gradnjom, životnom sredinom, trebalo prvi da se nađu na dnevnom redu nove Vlade Srbije, ali i da je potrebno raditi na usklađivanjima sa EU propisima.

„Privatna potrošnja, uz vraćanje inflacije u zadati koridor do kraja godine, povećanje zarada i pad kamatnih stopa u drugoj polovini godine će dovesti do rasta“, rekao je izvršni direktor UniCredit banke u Srbiji Nikola Vuletić i dodao da cene nekretnina sada stagniraju, ali da očekuje da će za godinu dana i taj sektor privrede nastaviti da raste.

U prošloj godini domaća, ali i globalna ekonomija je pokazala veliku otpornost, smatra direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević.

On je naveo da monetarna politika koju sprovodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i da bi krajem godine inflacija mogla da padne na oko pet odsto, a da bi euribor, sa sadašnjih oko četiri odsto, na kraju godine mogao da padne na 2,9 odsto.