EK: Ekonomija Srbije usporila, rizik za rast i politička nestabilnost

U Srbiji su kontinuirani politički nemiri i protesti predvođeni studentima, uz globalne neizvesnosti oko carina i trgovine, uticali na poverenje potrošača, poslovno poverenje i priliv direktnih stranih investicija koje su prepolovljene u poređenju sa 2024. godinom, procenjeno je u danas objavljenim prognozama Evropske komisije (EK).

Komisija u jesenjim ekonomskim prognozama navodi da je ekonomija Srbije zbog domaćih i spoljnih faktora znatno usporila u prvoj polovini godine, sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko dva odsto u odnosu na oko četiri procenta prethodne godine.

Rast BDP Srbije u tekućoj godini Komisija prognozira na 2,2 odsto u odnosu na 3,9 odsto godinu dana ranije.

Oporavak rasta na 3,3 odsto analitičari Komisije prognoziraju Srbiji za 2026. i zatim na 4,2 odsto u 2027. jer će domaća tražnja imati koristi od rastućih prihoda domaćinstava i velikih javnih investicija u sklopu programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“ i specijalizovane izložbe EXPO 2027, što će kulminirati očekivanim snažnim prilivom turista 2027, prenosi Beta.

Dalje se predviđa da će fiskalna politika Srbije ostati labava sa ciljanim deficitom od tri odsto BDP, ali se i dalje prognozira smanjenje udela javnog duga na 46,5 odsto BDP do 2027.

Komisija navodi da je potrošnja domaćinstava u Srbiji u prvoj polovini godine porasla 2,4 odsto u odnosu na isti period 2024, znatno manje od rasta plata i penzija, kao i da su investicije opale za 2,5 odsto zbog slabije aktivnosti u građevinarstvu, istina sa visokih nivoa tokom nekoliko godina robusnog rasta.

Snažan negativan uticaj na rast imao je i skok uvoza od 10,5 odsto u odnosu na rast izvoza od 6,5 odsto. Kao posledica toga očekuje se rast deficita tekućih plaćanja na 5,4 odsto BDP u 2025. sa 4,7 odsto u 2024.

Evropska komisija u delu izveštaja o Srbiji navodi i da kratkoročni indikatori građevinarsta, industrijske proizvodnje i maloprodaje ukazuju na nastavak skromne ekonomske aktivnosti do kraja ove godine.

Dodaje se da se je indikator ekonomskog raspoloženja poboljšan u avgustu i septembru, ali da je i dalje ispod duoročnog proseka.

Kada je reč o izgledima za srpsku ekonomiju, prema Komisiji preovlađuju negativni odnosno rizici jer je politička nestabilnost već smanjila direktne strane investicije a poslovno okruženje se suočava sa neizvesnostima.

Takođe se ukazuje na značajnu intervenciju vlade na maloprodajnom tržištu odnosno ograničavanje marži na šest meseci počev od septembra za veliki broj prehrambenih i drugih osnovnih proizvoda.

U delu izveštaja o Srbiji ukazuje se i na NIS i američke sankcije toj kompaniji. To pitanje međutim nije uključeno u nove jesenje prognoze jer je rešenje sankcija veoma neizvesno ali bi moglo da ima značajne ekonomske posledice narednih meseci pošto se rezerve nafte prazne.

Gledano prema zemljama kandidatima za EU sa Zapadnog Balkana, u tekućoj godini manji rast BDP od Srbije zabeležiće samo Bosna i Hercegovina, 1,8 odsto.

Rast Albanije u 2025. Komisija prognozira na 3,6 odsto, Severne Makedonije na 3,2 odsto, a Crne Gore na tri odsto.

U 2026. Komisija u Albaniji očekuje rast od 3,5 odsto i isto toliko 2027, rast Severne Makedonije za 2026. i 2027. predviđa se na po 3,3 odsto, Crne Gore na po 3,1 odsto a BiH na 2,2 odsto sledeće i 2,5 odsto 2027. godine.

Ekonomski rast EU Komisija prognozira na 1,4 odsto ove i naredne godine i 1,5 odsto u 2027.

U EU će ove godine najveći rast zabeležiti Irska, 10,7 odsto, a najmanji Finska, 0,1 odsto.

Evrokomesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis rekao je predstavljajući izveštaj da je ekonomija EU i u nepovoljnom okruženju nastavila da raste.

„Sada, s obzirom na izazovan spoljni kontekst, EU mora da preduzme odlučne mere da pokrene domaći rast. To znači ubrzavanje rada na agendi konkurentnosti, uključujući pojednostavljenje propisa, dovršavanje Jedinstvenog tržišta i podsticanje investicija“, istakao je Dombrovskis.