Ekonomisti i privrednici očekuju blagi rast referentne kamatne stope NBS

Narodna banka Srbije je od početka godine šest puta podizala referentnu kamatnu stopu, i to svaki put za 25 baznih poena, a sagovornici Biznis.rs očekuju da takva odluka bude doneta i na sednici Izvršnog odbora u četvrtak.

Referentna kamatna stopa trenutno iznosi 6,5 odsto, dok smo prošlu godinu završili na nivou od pet odsto.

Profesor Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunim Nikola Stakić smatra da na nastavak blagog monetarnog zatezanja ukazuju prošlonedeljna odluka Evropske centralne banke (ECB) kao i činjenica da inflatorni pritisci u Srbiji nisu u potpunosti popustili, a posebno kada su u pitanju cene hrane.

„Najverovatnije ćemo imati jul mesec bez ikakvog rasta cena, što će dosta uticati na smanjenje međugodišnje stope inflacije, ali ne treba zanemariti činjenicu da tek treba da sagledamo sveukupnu štetu od klimatskih razaranja u našoj zemlji, što će se negativno odraziti na cene žitarica, voća i povrća kao značajne komponente naše potrošacke korpe“, kaže Stakić za Biznis.rs.

Naglašava da, sve i ako bi došlo do pauziranja u rastu referentne stope, to ne bi značilo i kraj monetarnog zaoštravanja, kao što smo, kako podseća, već imali priliku da vidimo u maju, kada je Izvršni odbor doneo odluku da ključnu kamatu ostavi na istom nivou kao i prethodnog meseca.

Predsednik ITM sistema Toplica Spasojević ocenjuje da Narodna banka Srbije (NBS) nema puno prostora za odluku koja bi se razlikovala od poteza koje su povukle ključne globalne centralne banke ECB i Fed, koje su na julskim sednicama povećale referentne stope za 25 baznih poena u pokušaju da se izbore sa upornom inflacijom.

„U slučaju Srbije inflacija se i dalje kreće oko 13 odsto, pa verujem da je neophodno dalje koristiti mehanizam referentne stope kako bi se ona dodatno smanjila“, ocenio je Spasojević za Biznis.rs.

Odluka da se u centar napora stavi borba protiv inflacije uticala je, prema njegovom mišljenju, na ukupan privredni rast.

„Vidimo da se prognoze rasta BDP Srbije smanjuju, a na konačan rezultat će značajno uticati rezultat poljoprivrede, koja se suočila sa različitim vremenskim nepogodama. Međutim, s obzirom na monetarno zaoštravanje na globalnom nivou, mi se još dobro držimo. Čini se da ostvarujemo i dobar priliv stranih investicija, tako da samo ostaje žal što uporno beležimo nizak nivo učešća domaćih ulaganja“, rekao je Spasojević.

Na naše pitanje da li treba očekivati da će visina referentne stope NBS dostići „vrh“ tokom ove ili naredne godine, profesor Nikola Stakić odgovara da to zavisi od brojnih faktora, ali da „veruje da smo blizu kraja“.

Istakao da je za sve učesnike na tržištu, odnosno privredu, javni sektor i stanovništvo, daleko značajnije koliko će ovako visoke stope ostati na snazi kao i kada će se inflacija vratiti u ciljani koridor od 3±1,5 odsto.

„To je važno kako bi privredna aktivnost ponovo mogla da se bazira na predvidivom ekonomskom poslovanju, kao što je to recimo slučaj sa deviznim kursom. Pored toga, videćemo da li će biti povećanja cene energenata na jesen, što bi svakako pospešilo dalje inflatorne pritiske“, upozorio je Stakić.

Podseća i da nije zabeležen slučaj da zemlja može ostvaruje zavidne stope ekonomskog rasta u hronično inflatornom okruženju.

„Zato je neophodno donositi odlučne i koordinirane mere fiskalne i monetarne politike, kako bismo se što pre vratili u normalne privredne tokove“, zaključio je Stakić.