Ekspanzija novih firmi uz talas stečajeva: Šta se dešava u ekonomiji regiona?

Analiza podataka o stečajevima i novoosnovanim firmama u zemljama Zapadnog Balkana i Sloveniji pokazuje da region prolazi kroz fazu istovremenog rasta i restrukturiranja, u kojoj gašenje firmi često znači preraspodelu tržišnih pozicija, a ne nužno i stagnaciju.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall ukazuju na to da, regionalno posmatrano, zajednički imenitelj svih tržišta jeste visoka fluktuacija u sektorima ugostiteljstva, trgovine i građevine.

Sve ove delatnosti su pristupačne, ali podložne konkurenciji i promenama troškova. Rast IT i konsultantskih usluga u svim zemljama govori o dugoročnom pomaku ka ekonomiji zasnovanoj na znanju. Povećan broj novoosnovanih firmi, čak i u okruženju sa značajnim brojem stečajeva, pokazuje da preduzetnički duh ostaje snažan – ali i da tržište brzo filtrira neodržive poslovne modele.

Najveći broj stečajeva u regionu beleži Hrvatska

Na osnovu podataka koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall o stečajevima i novoosnovanim preduzećima u Hrvatskoj u periodu od 2022. do 2024. godine može se uočiti složena privredna slika koja istovremeno pokazuje znake otpornosti, ali i izražene strukturne slabosti, posebno u pojedinim sektorima.

Broj preduzeća koja su otišla u stečaj u Hrvatskoj značajno oscilira tokom posmatranog perioda. U 2022. godini zabeleženo je čak 6.027 stečajeva, što je bio izrazito visok nivo, delom i kao posledica odloženih problema iz perioda pandemije. U 2023. godini broj stečajeva se smanjio na 4.621, što predstavlja pad od gotovo 23 odsto i može se tumačiti kao privremena stabilizacija poslovnog okruženja.

Međutim, u 2024. godini ponovo dolazi do pogoršanja, kada broj stečajeva raste na 5.683, čime se potvrđuje da temeljni problemi u pojedinim granama privrede nisu sistemski rešeni.

Struktura stečajeva po delatnostima pokazuje koji su sektori najranjiviji. Na prvom mestu nalaze se delatnosti pripreme i usluživanja pića, sa čak 854 stečaja, što ukazuje na probleme koji ugostiteljskom sektoru stavraju rast troškova rada, energenata i zakupa. Sličan zaključak može se izvesti i za delatnosti restorana i ostalih objekata za pripremu i usluživanje hrane, gde je zabeleženo 594 stečaja.

Iako turizam ostaje jedan od glavnih oslonaca hrvatske privrede, ovi podaci pokazuju da veliki broj manjih ugostiteljskih subjekata teško uspeva da održi likvidnost u uslovima pojačane konkurencije i rastućih troškova.

Građevinski sektor u Hrvatskoj takođe beleži značajan broj propalih firmi. Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada beleži 688 stečajeva, uz dodatnih 183 u srodnim građevinskim delatnostima, što potvrđuje nalaze istraživanja prema kojima je gotovo trećina svih stečajeva u 2024. godini dolazila upravo iz građevinarstva. Uprkos velikim infrastrukturnim projektima finansiranim sredstvima Evropske unije, građevinske firme i dalje su izrazito osetljive zbog strožih uslova finansiranja.

Trgovina i prevoz takođe su među sektorima sa visokim brojem stečajeva. Nespecijalizovana trgovina na veliko beleži 512 stečajeva, dok drumski prevoz robe ima 285, a povremeni drumski prevoz putnika 348 propalih preduzeća.

Konsalting u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, sa 266 stečajeva, kao i računarsko programiranje sa 135 stečajeva, pokazuju da ni delatnosti koje se često doživljavaju kao fleksibilnije nisu imune na tržišne rizike.

Istovremeno, podaci o broju novoosnovanih preduzeća ukazuju na snažnu preduzetničku dinamiku. U 2022. godini osnovane su 26.052 nove firme, u 2023. njih 28.269, dok je u 2024. godini taj broj porastao na 31.511.

Najviše novoosnovanih firmi u 2024. godini zabeleženo je upravo u građevinskom sektoru, gde su osnovana 3.164 preduzeća, što dodatno naglašava paradoks ove delatnosti – istovremeno je među vodećima po broju stečajeva i po broju novih ulazaka na tržište. Sličan obrazac vidljiv je i kod konsaltinga u vezi sa poslovanjem i upravljanjem, sa 2.771 novoosnovanom firmom, kao i računarskog programiranja, sa 2.201 novim subjektom.

Ugostiteljski sektor ponovo je među najaktivnijima po osnivanju novih firmi – delatnosti restorana beleže 1.791 novoosnovano preduzeće, a pripreme i usluživanja pića 1.552. Prevoz i prateće usluge takođe beleže snažan rast, uključujući drumski prevoz robe sa 1.249 novih firmi, kao i usluge prevoza putnika vozilom sa vozačem na zahtev sa 1.248 novih subjekata.

Posebnu dimenziju problema otkriva finansijski teret stečajeva za državni budžet. U preduzećima sa blokiranim računima ili otvorenim stečajem Agencija za osiguranje radničkih potraživanja isplatila je u 2024. godini zarade za 2.467 radnika u ukupnom iznosu većem od 5,9 miliona evra. Iako je dugoročno vidljiv trend smanjenja broja radnika kojima zarade nisu isplaćene, problem povraćaja tih sredstava ostaje izražen.

Kod 50 preduzeća u stečaju država je iz stečajne mase uspela da vrati tek 930.351 evro, dok je za isplatu zarada potrošeno više od 3,6 miliona evra, što jasno ukazuje na neravnotežu između isplaćenih i vraćenih sredstava.

Razlozi za to leže u kasnom otvaranju stečajnih postupaka, maloj vrednosti stečajne mase i čestim situacijama u kojima se stečajni postupak istovremeno otvara i zaključuje, bez stvarne mogućnosti naplate potraživanja. U takvim uslovima finansijski teret stečajeva sve se češće prebacuje na državni budžet.

Iako se u srednjoročnim projekcijama pominje mogući oporavak oko 2027. godine, trenutni pokazatelji ukazuju na nastavak pritisaka, naročito u građevinskom, maloprodajnom i uslužnom sektoru. Slabija spoljna potražnja, skuplje finansiranje i pad privatnih ulaganja dodatno će testirati otpornost hrvatskih preduzeća, uprkos pozitivnim efektima turizma i fondova Evropske unije.

Trgovina i građevinski sektor beleže najveći broj propalih firmi u Srbiji

Na osnovu dostupnih podataka bonitetne kuće CompanyWall o broju stečajeva i novoosnovanih preduzeća u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine može se uočiti nekoliko važnih trendova koji oslikavaju stanje domaće privrede, ali i strukturalne pomake unutar pojedinih delatnosti.

U 2022. godini otvorena su 423 stečajna postupka, da bi se u 2023. taj broj smanjio na 395, što je predstavljalo pad od oko sedam odsto. Međutim, već u 2024. godini zabeležen je novi rast, kada je u stečaj otišlo 420 firmi, gotovo na nivou iz 2022. godine.

Analiza strukture stečajeva po delatnostima pokazuje da se najveći broj firmi koje su prestale sa radom nalazi u sektorima sa izraženom konkurencijom i relativno malim početnim ulaganjima za početak poslovanja. Nespecijalizovana trgovina na veliko ubedljivo prednjači sa 143 stečaja, što može ukazivati na prezasićenost tržišta, pritisak marži, ali i sve izraženije prisustvo velikih distributivnih lanaca i digitalnih platformi.

Građevinski sektor takođe beleži značajan broj stečajeva, posebno u oblasti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, gde je registrovano 46 stečajeva, kao i kod ostalih specifičnih građevinskih radova sa 29 slučajeva. Stručnjaci iz ovog sektora navode da razlozi mogu biti rast cena materijala, promene u investicionoj dinamici i zavisnost od velikih infrastrukturnih i stambenih projekata.

Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem nalaze se među delatnostima sa većim brojem stečajeva – 43 firme, što je zanimljivo imajući u vidu da je reč o sektoru koji istovremeno beleži i najveći broj novoosnovanih preduzeća. To može ukazivati na visoku fluktuaciju, odnosno na činjenicu da se u ovu oblast relativno lako ulazi, ali da dugoročno opstaju samo firme koje uspeju da obezbede stabilnu klijentelu i jasno diferenciranu uslugu.

Slična situacija primećuje se i u ugostiteljstvu – delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata zabeležile su 40 stečajeva, dok su hoteli i sličan smeštaj imali 15, što potvrđuje da je ovaj sektor posebno osetljiv na promene u potrošačkim navikama, sezonalnost i rast troškova rada i energenata.

Drumski prevoz tereta sa 30 stečajeva takođe se izdvaja kao delatnost pod pritiskom, zbog rasta cena goriva, održavanja vozila i nedostatka radne snage. U poljoprivredi, gajenje žita, leguminoza i uljarica beleži 21 stečaj. IT sektor, iako percipiran kao stabilan i perspektivan, takođe ima određeni broj stečajeva, pa je u računarskom programiranju zabeleženo 18 firmi koje su prestale sa radom.

Uprkos izazovima u poslovanju Srbija dobija oko 50.000 novih preduzeća godišnje

Paralelno sa ovim podacima, broj novoosnovanih firmi u Srbiji beleži snažan i kontinuiran rast. U 2022. godini osnovano je 42.207 novih preduzeća, u 2023. godini taj broj je porastao na 46.884, dok je u 2024. dostignut nivo od čak 55.706 novoosnovanih firmi. Ovakav trend ukazuje na rast preduzetničke aktivnosti, ali i na činjenicu da tržište i dalje privlači nove učesnike, uprkos rizicima koje potvrđuje relativno stabilan broj stečajeva.

Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem nalaze se na prvom mestu sa 9.587 novih firmi u 2024. godini, što ukazuje na veliku privlačnost ove oblasti, ali i potencijalnu prezasićenost tržišta. Računarsko programiranje sa 7.662 novoosnovane firme potvrđuje i dalje veliki interes za IT sektor, dok su ugostiteljstvo i pokretni ugostiteljski objekti sa 7.073 nove firme i dalje među najpopularnijim izborima početnicima u biznisu.

Drumski prevoz tereta sa 5.070 novih firmi pokazuje da, uprkos izazovima, postoji stalna potreba za logističkim uslugama. Lične usluge, poput frizerskih i kozmetičkih salona, sa 3.919 novih firmi, takođe potvrđuju stabilnu potražnju u ovom segmentu.

Turizam najisplativiji, ali i najrizičniji sektor u Crnoj Gori

Kada je reč o propalim firmama u Crnoj Gori, vidljiv je postepen pad broja stečajeva: sa 509 u 2022. godini, na 436 u 2023, i 393 u 2024. godini. Taj trend sugeriše stabilizaciju poslovnog sektora nakon perioda pojačanih pritisaka. Međutim, struktura stečajeva pokazuje da su najizloženije upravo delatnosti koje zavise od potrošnje i turizma – restorani, ugostiteljski objekti i usluge posluživanja pića zajedno čine veliki deo zatvorenih firmi.

Trgovina na veliko i malo takođe beleži značajan broj stečajeva. Istovremeno, građevinski sektor i konsultantske usluge pokazuju da ni delatnosti povezane sa investicijama i poslovnim savetovanjem nisu imune na tržišne korekcije.

Paralelno sa tim, broj novoosnovanih firmi u Crnoj Gori ostaje visok – 7.862 u 2024. godini. Najviše novih firmi nastaje upravo u građevini, trgovini i ugostiteljstvu – istim sektorima gde je zabeležen veliki broj stečajeva. To ukazuje na ciklični karakter tržišta. Posebno se izdvaja rast IT i konsultantskih delatnosti, što govori o diverzifikaciji ekonomije ka uslugama veće dodate vrednosti.

Najviše ugašenih preduzeća za poljoprivrednike u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini vlada specifičan trend. Nakon skoka stečajeva sa 167 u 2022. na 287 u 2023, 2024. donosi blagi pad na 269. Najveći broj stečajeva beleži poljoprivreda – konkretno proizvodnja voća. To može značiti da je problem opstanka na tržištu pod direktnim uticajem klimatskih, cenovnih kao i izvoznih promena.

Ugostiteljstvo i trgovina ostaju rizične delatnosti, dok prisustvo farmaceutskog sektora među stečajevima upućuje na lokalne tržišne poremećaje.

Istovremeno, BiH beleži snažan rast broja novih firmi – preko 16.000 u 2024. godini. Dominiraju IT, ugostiteljstvo i usluge održavanja vozila. Rast energetskog sektora među novoosnovanim firmama ukazuje na interesovanje za proizvodnju električne energije, što može biti povezano sa investicijama u lokalne izvore.

Za godinu dana u Severnoj Makedoniji učetvorostručen broj nelikvidnih preduzeća

Severna Makedonija predstavlja najdramatičniji primer promena u broju stečajeva. Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je sa 21 u 2023. broj učetvorostručen na 85 u 2024. godini. Iako su apsolutne brojke manje nego u drugim državama, relativni rast je značajan.

Građevina, energetika i trgovina prednjače među stečajevima. Istovremeno, ulaganje u nova preduzeća raste. Među novoosnovanim firmama najčešće se u Severnoj Makedoniji izdvajaju sektori kao što su ugostiteljstvo, transport, IT i usluge lične nege.

To ukazuje na ekonomiju u fazi intenzivne tranzicije, gde se tržište brzo preoblikuje.