Državne hartije u domaćoj valuti najtraženije na domaćem tržištu

Emisija dinarskih obveznica od 120 milijardi dinara – prvi test novog kreditnog rejtinga

BankeBerzaInvesticijeIzdvajamoSrbija

30.12.2024 12:54 Autor: Milica Rilak 2

Emisija dinarskih obveznica od 120 milijardi dinara – prvi test novog kreditnog rejtinga Emisija dinarskih obveznica od 120 milijardi dinara – prvi test novog kreditnog rejtinga
Vlada Srbije najavila je da će država 23. januara emitovati prvu emisiju desetogodišnjih dinarskih obveznica po dobijanju investicionog kreditnog rejtinga, i to vrednosti 120... Emisija dinarskih obveznica od 120 milijardi dinara – prvi test novog kreditnog rejtinga

Vlada Srbije najavila je da će država 23. januara emitovati prvu emisiju desetogodišnjih dinarskih obveznica po dobijanju investicionog kreditnog rejtinga, i to vrednosti 120 milijardi dinara, sa kuponskom stopom od 5,25 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da se radi o obveznicama namenjenim domaćim investitorima, ali i da kuponska stopa ukazuje na to država u ovoj prodaji javnog duga neće proći mnogo bolje nego ranije, kada još nije imala investicioni rejting.

Pažnju našeg sagovornika privukao je deo obrazloženja emitovanja nove dinarske obveznice koji se odnosi na svrhu prikupljanja novca – od finansiranja budžetskog deficita, preko refinansiranja dospelih obaveza, pa zaključno sa finansiranjem investicionih i programskih projekata koji imaju pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine.

„Dali su širok spektar namena, ali je suština finansiranje deficita, koji je u 2025. godini projektovan na tri odsto BDP-a, kao i finansiranje projekata u okviru EXPO 2027“, kaže Đukić.

Ključni aspekt ove emisije – cena zaduživanja – našem sagovorniku govori da novi, bolji kreditni rejting nije značajno uticao na ponudu cene ove tranše javnog duga.

„Poslednja emisija 10-godišnjih dinarskih obveznica (iz jula 2023. godine) prodata je po stopi prinosa od 5,25 odsto na godišnjem nivou, a ova najavljena emisija biće ponuđena sa kuponom u istom iznosu. To malo čudno zvuči – ako je Srbija dobila investicioni rejting, po prirodi stvari bi trebalo na tržište izaći sa ponudom koja je niža od one iz perioda kada je bila bez investicionog rejtinga„, objašnjava Đukić.

Datum aukcijeTip i ročnost državnih hartija od vrednostiStopa prinosa
04.08.2022.Državni zapisi RS 12 meseci3,90%
25.07.2023.Državne obveznice RS 2 godine4,86%
02.06.2020.Državne obveznice RS 3 godine2,15%
14.12.2021.Državne obveznice RS 5 godina2,50%
05.11.2019.Državne obveznice RS 7 godina2,69%
05.03.2024.Državne obveznice RS 8 godina6,00%
11.07.2023.Državne obveznice RS 10 godina5,25%
05.09.2023.Državne obveznice RS 12 godina6,20%
Izvor: Uprava za javni dug

Kada se, međutim, „dubinski skenira“ takva situacija, dolazi se do šireg konteksta u kojoj se emisija dešava, a to je – kako ističe – neizvesnost oko toga da li će deficit ostati u projektovanim dimenzijama, pogotovo imajući u vidu da radovi u okviru javnih investicija gotovo po pravilu budu skuplji nego što je planirano.

Đukić smatra da je važno postaviti i pitanje zašto se ne koristi trend pada kamata u evrozoni, uključujući i očekivanja da će se on nastaviti u narednoj godini, kako bismo se zadužili u evrima.

„Nominalno zaduženje u evrima koštalo je 3,25 odsto – koliko iznosi fiksna kuponska stopa na domaće obveznice u evrima. S obzirom na to da će Evropska centralna banka gotovo izvesno nastaviti da smanjuje referentnu stopu pokušavajući da pomogne anemičan privredni rast u EU, pitanje je zašto zemlja koja ima investicioni rejting ne iskoristi priliku da se povoljnije zaduži u evrima, kada već investitori traže priliku da ulože svoja sredstva„, kaže profesor Đukić.

Đorđe Đukić / Foto: Biznis.rs

Treći ugao iz koga naš sagovornik posmatra najavljenu emisiju dinarskih obveznica uzima u obzir referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije (NBS) od 5,75 odsto.

Ne očekujem da će NBS smanjivati ključnu kamatnu stopu upravo zbog pritisaka sa fiskalne strane, odnosno velike ekspanzije (potrošnje i planirane potrošnje). Centralna banka će morati da zadrži referentnu stopu na visokom nivou. Pritom, inflaciju će gurati naviše troškovi radne snage i cene usluga“, analizirao je u izjavi za Biznis.rs Đorđe Đukić.

Postoje i dobitnici u ovoj priči – a to su kupci državnih hartija od vrednosti sa domaćeg tržišta, pouzdane i sigurne „mušterije“ za ovakve emisije, pošto podaci Uprave za javni dug kažu da je učešće stranih kupaca u portfoliju dinarskih državnih hartija iznosilo tek 16,4 odsto.

„Stranci, kako se čini, nisu više toliko zainteresovani za naše hartije“, konstatuje Đukić, ali i poručuje da će konačan sud dati tržište, i to 23. januara, kada je najavljeno da će obveznice biti emitovane.

Nominalna vrednost pojedinačne hartije je 10.000 dinara, a na naplatu dospevaju 27. januara 2035. godine.

  • Rade

    30.12.2024 #1 Author

    Drzave EU koje nemaju evro, a imaju mnogo bolji i vesticio i rejting poput Česke ili Poljske imaju kamate kao Srbija, sve zbog svoje valute.
    Niko ne bi Srbiji dao ni kredit u eurima ispod nacionalne referentne stope.

    Odgovori

  • ELLA

    30.12.2024 #2 Author

    Daleko je od sigurnog ulaganja

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.