Energetska kriza će doneti veće troškove privredi, a onda je produktivnost ključna

Situacija u energetskom sektoru se izmenila u celom svetu kao posledica krupnih procesa. Razbuktavanje rata u Ukrajini i zategnuta situacija sa snabdevanjem energentima koja je prethodila bili su veoma snažan spoljašnji šok. Takvi događaji osim što donose nove probleme ogole sve slabosti sistema koje već postoje i pomognu da se one ispolje. Nedovoljno i niskoefikasno investiranje, loše upravljanje, težak pristup kvalitetnim gorivima, niska energetska efikasnost i neoptimalno korišćenje obnovljivih izvora, te rašireno energetsko siromaštvo predstavljaju loš okvir za održavanje sigurnosti, priuštivosti i održivosti energetskog snabdevanja. Ipak, spoljašnji šokovi nose sa sobom i prilike za donošenje odluka da se izmene loše prakse. Očekujem da ćemo na odgovarajući način kao društvo doneti takvu odluku.

Ovako trenutnu situaciju u energetici ocenjuje Aleksandar Macura, suosnivač i programski direktor RES fondacije, koja prikuplja, analizira i distribuira znanje za kreiranje javnih politika zasnovanih na dokazima u oblasti energetike i klimatskih promena. U razgovoru za Biznis.rs on govori o energetskoj efikasnosti, krizi, energetskom menadžmentu i strategiji države za zaštitu vazduha do 2030. godine.

Koliko bi mogla da traje energetska kriza i na koji način će se odraziti na građane i privredu?

„Nemam moć da predvidim koliko će trajati kriza, ali ona će privredi svakako doneti veće troškove. Kako veći troškovi energije neće zaobići nijednog konkurenta, pitanje produktivnosti ostaje ključno. Energetska efikasnost i povećana smislena upotreba obnovljivih izvora mogu značajno da unaprede produktivnost. S druge strane, porast cena energije za građane će dodatno produbiti probleme energetskog siromaštva i istaći hitnu potrebu da se unapredi energetska efikasnost kod ugroženih kategorija građana. Kod bolje stojećih kategorija stanovništva dovešće do preraspodela u strukturi troškova, što ne mora biti loša vest, i možda će podstaći investicije u energetsku efikasnost tamo gde mnogobrojne druge prepreke nisu prohibitivne.“

Često ističete da nije važno samo štedeti energiju, nego i koristiti je na najefikasniji način, čime se značajno utiče na podizanje energetske efikasnosti. Na šta treba posebno obratiti pažnju? Koliko naši građani poznaju i u praksi primenjuju principe EE?

„Ponuda kvalitetnih informacija o tome šta energetska efikasnost jeste – a šta nije – je nedovoljna. Domaća regulativa dozvoljava prometovanje katastrofalno loših tehnologija i u takvim situacijama samo natprosečno informisani građani mogu doneti dobre odluke. Takva situacija povećava šansu smanjenja javnog dobra.“

Koji je vaš savet vlasnicima nekretnina i svima koji upravljaju stambenim i komercijalnim objektima – kako da prilagode svoj energetski menadžment trenutnoj kriznoj situaciji koja će svakako potrajati još neko vreme?

„Efikasna upotreba lokalno raspoloživog energenta može zvučati kao banalan savet, ali je najbolji koji mogu da dam. Računica odnosa koristi i troškova mnogo zavisi od državne politike. Građani bi mogli da razmisle koliko je ova računica izvitoperena javnim politikama. Dovoljno je da razmisle o tome da li je zaista očekivano i održivo da je prirodni gas najjeftinije gorivo za grejanje prema tvrdnji Agencije za energetiku Republike Srbije. Dakle – efikasna upotreba lokalno raspoloživog resursa.“

Vlada Srbije usvojila je 8. decembra Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, sa akcionim planom, kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi u narednom periodu u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha. Ministarstvo zaštite životne sredine ističe se da je Srbija prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha za čiju implementaciju će biti potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra. Šta očekujete od ovog Programa?

„Budući da se moje zanimanje najpribližnije opisuje kao analitičar javnih politika, kod mene je uvek strepnja veća od nade. Ovaj dokument, za razliku od mnogih drugih dokumenata javne politike, budi i neku nadu! U njemu se po prvi put u jednom dokumentu javne politike Republike Srbije ukazuje na užasne zdravstvene posledice zagađenja, na neizbežnost hitnog upodobljavanja emisija iz elektroenergetike sa zakonskim normama koje važe od 2018. godine i na potrebu za masovnom promenom načina na koji se grejemo u celoj Srbiji. Očekujem da u najkraćem mogućem roku zaseda Savet za javno zdravlje Republike Srbije i da počne da obavlja poslove predviđene zakonom. Očekujem i da se svi oni koji su zainteresovani za sprovođenje ovog Programa sakupe, organizuju pripremu finansiranja i plana sprovođenja ovog Programa. Promena zacrtana u ovom Programu je promena kakvu ovo društvo nije ostvarilo skoro i zahteva organizaciju mnogo bolju od uobičajene.“

Kakvi su planovi RES fondacije za narednu godinu?

„Mi u RES fondaciji planiramo da razumemo kuda svet i naše društvo u njemu želi da ide kada je u pitanju održivost energetike i kako planira da zaštiti sve one koji na tom putu ne mogu sami. U ovom trenutku nam to nije potpuno jasno, pa je teško usmeriti svoje male resurse na najbolji mogući način. Svakako ćemo nastaviti da zagovaramo da se efikasna upotreba lokalno raspoloživih održivih energenata pojednostavi i da se mnogostruko uveća podrška onima koji to ne mogu sami.“