Energija iz biomase raste, ali i dalje nedovoljno

Kada govorimo o energetskoj, “zelenoj” tranziciji, pominju se mnogi alternativni izvori energije – solarna, energija vetra, hidroenergija, uz nezaobilazne proponente “deblokiranja” nuklearne energije (koja nije obnovljivi izvor i podložna je greškama ljudskog faktora), ali ono što najčešće ostaje ispod radara u Srbiji jeste energija koju možemo dobiti pomoću biomase. To zvuči potpuno pogrešno kada pogledamo cifre.

Naime, ukupni potencijal biomase iznosi oko 3,448 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe), što čini 61 odsto potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji – dakle, gotovo dve trećine. Od toga, drvna biomasa čini 1,53 miliona tona ili 44 procenta, dok poljoprivredna biomasa iznosi 1,67 miliona tona ili 48 odsto, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

U Evropskoj uniji biomasa ima veliki kapacitet, kao i kod nas, ali se tamo iz obnovljivih izvora i dobija mnogo više energije. Početkom 2024. godine širom sveta je postojala 4.971 aktivna elektrana na biomasu, koja je dostigla instalirani električni kapacitet od 83,8 GWel. Subvencionisanje obnovljivih izvora energije i razvoj domaćih izvora iz postojećeg otpadnog materijala najvažniji su razlozi za ovaj rast.

U 2024. godini energija iz biomase nastavila je da igra značajnu ulogu u globalnoj proizvodnji obnovljive energije. Na primer, u Nemačkoj je biomasa doprinela sa 36 teravat-sati (TWh), pri čemu je instalisani kapacitet ostao stabilan na 9,1 gigavata (GW). ​

Takođe, svetska industrija biogasa doživela je značajan rast, obeležen povećanjem proizvodnih kapaciteta, značajnim investicijama i puštanjem u rad novih projekata širom sveta, navodi BioEnergy Times.

Dok konkretni podaci o proizvodnji za 2024. još nisu u potpunosti dostupni, projekcije ukazuju na kontinuiranu uzlaznu putanju proizvodnje biogasa.

U 2023. globalna proizvodnja biometana procenjena je na 9,5 milijardi kubnih metara, što je povećanje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast je prvenstveno podstaknut razvojem u Evropi i Severnoj Americi. Očekuje se da će se tržište dalje širiti, sa najavljenim ciljevima koji sugerišu da bi proizvodnja mogla premašiti 100 milijardi kubnih metara godišnje do 2030.

Sjedinjene Američke Države su bile svedoci rekordne godine 2024. godine, sa 125 novih projekata biogasa koji su postali operativni, privlačeći preko tri milijarde dolara investicija. Ovo predstavlja povećanje od 17 procenata u novim projekatima u odnosu na 2023. godinu i rast ukupnih investicija od 40 odsto. Ovi objekti zajedno značajno doprinose proizvodnji obnovljive energije i smanjenju emisije gasova staklene bašte. ​

Tržišni izgledi i Srbija

Predviđa se da će globalno tržište biogasa porasti sa 43,05 milijardi dolara u 2024. na 93,68 milijardi dolara do 2034. godine, uz kombinovanu godišnju stopu rasta (CAGR) od 8,1 odsto. Ova ekspanzija je vođena sve većom potražnjom za obnovljivom energijom i efikasnim rešenjima za upravljanje otpadom. Sve u svemu, 2024. je bila ključna godina za industriju biogasa koju karakterišu snažne investicije, strateški razvoj projekata i jasna putanja ka postizanju ambicioznih globalnih ciljeva proizvodnje.

Uprkos ovom potencijalu, trenutno je iskorišćenje biomase u Srbiji na niskom nivou. Do 2021. godine, u Srbiji je izgrađeno 35 biogasnih postrojenja ukupne snage 34,2 megavata (MW) koja imaju status povlašćenog proizvođača, a između 70 i 80 elektrana u različitim fazama izgradnje ili planiranja bilo je tokom 2022. godine, s tim što se taj broj uvećava iz godine u godinu. Nažalost, Srbija ih u ovom trenutku ima tek 44.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) u februaru 2024. godine odobrila kredit od 106 miliona evra kompaniji Drenik ND d.o.o. za izgradnju prvog velikog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase. Ovo kogenerativno postrojenje snage oko osam megavata za električnu energiju i 16 tona pare na sat omogućava smanjenje potrošnje prirodnog gasa i emisije gasova sa efektom staklene bašte, doprinoseći dekarbonizaciji industrijskog sektora u Srbiji. Cilj je da se u narednim godinama dostigne čak i 200 MW instalirane snage iz biogasnih elektrana. ​

Srbija ima mnogo potencijalnog „goriva” za biomasu, kao što su peleti od kukuruzovine, biljni otpad i slično, ali se proizvođači susreću i sa brojnim preprekama. Ana Gašparovski, članica Upravnog odbora Udruženja za biogas, u razgovoru za Biznis.rs potvrđuje da još uvek postoje izazovi.

„Rat u Ukrajini i sankcije Rusiji bili su otežavajući faktori u protekle tri godine. Zanimljivo je da je energija posvuda – i da ako pogledamo na deponije, možemo u njima videti ‘minielektrane’, budući da se u procesu truljenja metan ispušta slobodno u atmosferu, a mogao bi biti iskorišćen za proizvodnju energije, umesto da zagađuje. No, da bismo razmišljali o biometanu kao inputu za električnu energiju i da čak bude pogonsko gorivo moramo promeniti svest građana Srbije da vide ono što mi vidimo”, ističe naša sagovornica.

Gledajući u budućnost, postoji značajan prostor za razvoj tržišta energije iz biomase u Srbiji. Povećanje broja biogasnih postrojenja, unapređenje zakonskog okvira za upotrebu biometana i veće iskorišćenje poljoprivrednog otpada mogu doprineti povećanju energetske sigurnosti zemlje i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Ulaganja u ovu oblast mogu imati pozitivan uticaj na ekonomiju, posebno u ruralnim područjima, pružajući nove poslovne mogućnosti i podstičući održivi razvoj.​ Danska je pre 15 godina počela da proizvodi električnu energiju od obnovljivih izvora energije za električne automobile, a Srbija ima mnogo jaču poljoprivrednu proizvodnju i mogla bi, isto kao i okolne zemlje, poput Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Poljske – i Ukrajine kada prođe rat – biti lider u ovoj oblasti.

Koliko država može da pomogne proizvođačima energije iz biogasa? Ana Gašparovski zaključuje da je biogas možda prerano ušao u akcijski sistem.

„Nismo bili spremni, jer je to namenjeno razvijenijim tržištima, a naše je u povoju. Ministarstvo mora imati bolju komunikaciju sa proizvođačima, jer smo mi vezani za državu i mnogo toga je u njenim rukama, pa tako i ‘blago’ u obliku sirovina koje propada na njivama i deponijama”, napominje Gašparovski.