EPS ima pravni osnov da ne raspisuje javne nabavke

Kompanija Elektroprivreda Srbije (EPS), kao najveće preduzeće u državnom vlasništvu, mogla bi da prestane da sprovodi postupke javnih nabavki, jer za to ima pravni osnov, rekao je direktor organizacije Transparentnost Srbja Nemanja Nenadić.

Ukoliko bi EPS posegao za ovakvom praksom za koju postoji uporište u domaćim propisima, više od 550 miliona evra, koliko su vredele nabavke ovog preduzeća u 2022. godini, prolazilo bi potpuno ispod radara javnosti, ali i drugih učesnika u postupcima nabavki, potrebnih tom preduzeću, prenosi Beta, pozivajući se na Forbes Srbija.

EPS je 18. aprila prošle godine, promenom osnivačkog akta i statuta preduzeća i zvanično prestao da funkcioniše kao javno preduzeće i postao je akcionarsko društvo.

Uporedo sa tim Vlada je donela i novi statut, sada akcionarskog društva. Takva sudbina čeka još oko 20 preduzeća na koja se odnosi Zakon o javnim preduzećima i čija će se pravna forma menjati, najverovatnije, tokom 2025. godine.

U međuvremenu, septembra ove godine, počinje puna primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije kojim se propisuje, između ostalog i promena pravne forme, mada je za EPS to urađeno i ranije.

Nenadić je naveo da pravni osnov za izuzeće od sprovođenja postupka javnih nabavki nije ni u Zakonu o javnim preduzećima, ni u novom Zakonu o vlasništvu nad privrednim društvima, koji je usvojen septembra 2023, već u propisima koja regulišu obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

„Neće javna preduzeća biti isključena iz obaveze da primenjuju Zakon o javnim nabavkama samo zbog njihove transformacije u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, nego promenom njihovog opisa pretežne delatnosti. Ukoliko ona pripadaju grupi onih koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, ona će primenjivati propise o obaveznim nabavkama, ali ako ne obavljaju delatnost od opšteg interesa, onda nisu u toj obavezi“, rekao je Nenadić.

Važeći Zakon o javnim preduzećima predviđa, u članu 2, da „delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije“.

Kada je u pitanju EPS, koji od proleća prošle godine nije javno preduzeće, delatnosti od opšteg interesa detaljnije reguliše član 16. Zakona o energetici. U njemu se jasno kaže da proizvodnja električne energije, kao i snabdevanje električnom energijom nisu delatnosti od opšteg interesa, nego kompanija posluje po tržišnim principima.

U Statutu EPS-a piše i da pored pretežne delatnosti, odnosno proizvodnje električne energije EPS obavlja i „delatnost trgovine strujom, odnosno snabdevanje električnom energijom i snabdevanje na veliko električnom energijom i to u skladu sa tržišnim principima, a kako propisuje zakon kojim se reguliše oblast energetike“. Nenadić pojašnjava da je „suština da bi se prema odredbama ovih zakona moglo tumačiti da EPS nije dužan da sprovodi postupke javnih nabavki, odnosno da nije u obavezi da primenjuje ove propise“.

„Dobro je što oni to još uvek rade, odnosno što se postupci javnih nabavki sprovode u ovom državnom preduzeću, ali ako bi doneli odluku da to ne rade, postoji pravni osnov za to“, ocenio je Nenadić.

Transparentnost Srbija je, kako je Nenadić rekao, Ustavnom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti člana 14. Zakona o EXPO 2027, ali „dosadašnje iskustvo uči da će ovaj projekat biti realizovan pre nego što stigne neki odgovor“.

On kaže da se u stavu 1. tog člana zakona navodi da posebna preduzeća, koje država osniva sa ciljem realizacije te investicije ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama, dok se u drugom stavu kaže da oni primenjuju postupak koji propisuje Vlade Srbije uredbom.

„Uredba je doneta, dosta odredbi iz zakona je prepisano, što je vrlo vešt pokušaj da se zamaskira činjenica da ova preduzeća ne primenjuju pravila o postupcima nabavki. Na prvo čitanje bi se moglo zaključiti da je sve dobro regulisano, da postoje uslovi i kriterijumi, otvorenost postupka, objavljivanje informacija na Portalu javnih nabavki… Ali ključna stvar je u tome što nema zaštite prava. To niti je propisano uredbom, niti bi moglo biti, jer je Zakon o EXPO u tom pogledu jasan“, rekao je Nenadić.

Dodao je da „šta god da piše u Uredbi, nijedna firma koja bi bila diskriminisana ne bi imala mogućnost da obori postupak javnih nabavki i da je ‘ključ’ u tome“.