EPS: Stvoreni preduslovi za početak radova na revitalizaciji Vlasinskih hidroelektrana

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je da pripremne aktivnosti za radove na revitalizaciji „Vlasinskih hidroelektrana“ teku u skladu sa dogovorenom dinamikom, čime su stvoreni preduslovi da na jesen započnu i radovi na terenu i to najpre na ulaznoj građevini.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je da pripremne aktivnosti za radove na revitalizaciji „Vlasinskih hidroelektrana“ teku u skladu sa dogovorenom dinamikom, čime su stvoreni preduslovi da na jesen započnu i radovi na terenu i to najpre na ulaznoj građevini.

„‘Vlasinske hidroelektrane’ duže od sedam decenija značajan su izvor vršne energije za elektroenergetski sistem naše zemlje. Obnovom opreme i primenom savremenih tehnoloških rešenja biće obezbeđen stabilniji rad sistema i veća raspoloživost agregata u narednih bar 30 godina“, kazao je Živković, saopštio je EPS, prenosi N1.

On je, na sastanku sa izvođačima i glavnim podizvođačima radova u Surdulici, istakao kako očekuje maksimalnu posvećenost svih partnera u ovom veoma složenom energetskom projektu kako bi se realizovao dinamički plan i izbegli bilo kakvi dodatni troškovi.

Precizirao je da obnova predviđa rekonstrukciju i modernizaciju svih agregata, pomoćnih sistema i hidromašinske opreme.

Živković je naglasio da se samo kroz kontinuirana ulaganja unapređuje pouzdanost elektroenergetskog sistema.

„Zahvaljujući već završenim revitalizacijama reverzibilne hidroelektrane ‘Bajina Bašta’, kao i hidroelektrane ‘Đerdap 1’ i ‘Zvornik’, hidrosektor EPS danas je snažniji za 172 MW. To je rezultat dugoročnog i odgovornog investicionog ciklusa koji ćemo nastaviti i u narednom periodu, jer su moderni i pouzdani proizvodni kapaciteti ključ energetske stabilnosti Srbije“, rekao je generalni direktor EPS.

Sastanku i obilasku „Vlasinskih hidroelektrana“ prisustvovali su i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Delegacije EU u Srbiji.

Ukupna vrednost projekta iznosi 109,7 miliona evra, a finansiranje se realizuje kroz kredit EBRD u iznosu od 67 miliona evra, a EU je obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 15,43 miliona evra preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok preostala sredstva od 27,26 miliona evra obezbeđuje EPS.