Ergele opstaju uprkos lošoj zaradi – uzgoj konja traži novu strategiju

Uzgoj konja i drugih kopitara obuhvata sve aktivnosti vezane za selekciju, razmnožavanje i držanje životinja iz te grupe – uključujući konje, magarce, mule i mazge. Prema klasifikaciji delatnosti u Srbiji, ova šifra obuhvata uzgoj i selekciju konja za sport, rekreaciju, rad ili priplod, držanje i razmnožavanje magaraca, mula i mazgi, organizaciju stočarskih farmi specijalizovanih za kopitare, prodaju i razmenu grla u okviru stočarskih sajmova i tržišta.

Uzgoj konja i drugih kopitara može biti unosan posao, ali zavisi od više faktora: vrste uzgoja, tržišta, pasmine, namene (sport, turizam, meso, mleko), kao i dostupnosti subvencija i resursa.

Dostupni podaci pokazuju da se uzgojem konja u Srbiji bavi svega oko 0,2 odsto poljoprivrednih domaćinstava. To je izuzetno mali procenat, što ukazuje na to da je ova delatnost prilično marginalizovana u okviru domaće poljoprivrede. Ako uzmemo u obzir da u Srbiji postoji oko 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, to znači da se uzgojem konja aktivno bavi oko 1.260 domaćinstava.

Većina njih uzgaja konje za rekreativne, sportske ili turističke svrhe, dok je uzgoj za rad ili u prehrambene svrhe znatno ređe.

Dokaz da je u pitanju slabo razvijena delatnost su i podaci bonitetne kuće CompanyWall, prema kojima je u ovoj delatnosti u 2024. godini poslovao veoma mali broj preduzeća, a svega nekoliko je ostvarilo dobit.

U periodu od 2005. do 2015. godine broj konja u Srbiji opao je za više od 30 odsto. Od 2015. do 2022. nastavljen je pad, ali sporijim tempom, dok se od 2022. do 2024. beleži značajan porast – moguće zahvaljujući subvencijama, rastu interesovanja za konjički turizam i sport, kao i revitalizaciji nekih ergela.

Najnoviji podatak Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuje da je u 2024. godini u Srbiji registrovano 15.700 grla konja.

Izvor: Biznis.rs

Prema podacima CompanyWall-a, ukupna dobit registrovanih preduzeća u oblasti uzgoja konja i drugih kopitara je negativna – u minusu su čak 50,5 miliona dinara. Samo prva tri preduzeća – Gočanka iz Vrnjačke Banje, Ergela Cattaro i Farma Šilja iz Pirota ostvarila su plus u 2024. godini, dok je sa druge strane čak sedam preduzeća poslovalo sa gubitkom.

U razgovoru sa Đorđem Župancem, vlasnikom firme Gočanka iz Vrnjačke Banje, saznali smo da je on još pre nekoliko godina izašao iz posla, iako se uzgojem konja bavio punih 14 godina. Prema njegovim rečima, osnovni razlog bio je nedostatak radne snage, kao i nestanak zadruga. Iako je mogao da ponudi bolju platu od prosečnih primanja, mladi nisu želeli da se bave uzgojem konja, a od kada su nestale zadruge teško je naći tržište za sir od konjskog mleka, koji je Županac takođe proizvodio.

Ergela Kelebija ostvarila je najveće prihode u ovoj delatnosti. Poznata je širom regiona po konjima koji su odlični za dresuru, zaprežni sport ili rekreaciju. U 2024. godini su bili apsolutni šampioni u nezi konja lipicanera u Novom Sadu i Staparu, a od proleća 2024. godine neguju i andaluzijske konje iz Španije.

„Interesovanje nije manje, ali smo mi kao ergela dosta oslonjeni sami na sebe. Sve je u našim rukama i ne dobijamo pomoć. Odgajanje konja je dug proces i od toga se teško prihoduje”, kaže Miloš Ilovac, član sportskog udruženja za konjički sport Kočija i čovek koji je zadužen za negu konja u ergeli Kelebija.

Prema njegovim rečima, ljudi su prepoznali kvalitet uzgoja, jer je u pitanju generacijski dobar odgoj, a konji prolaze proverenu obuku. 

„Od nas ljudi kupuju konje u sportske i rekreativne svrhe, a možemo da im ponudimo i priplodne pastuve i matične kobile. U zavisnosti od nivoa obuke, od atraktivnosti roditelja, njihova cena varira – mogu da se kupe kao mladi konji, ždrebad, sa kojima ništa nije rađeno, a mogu da se kupe i konji u treningu, koji su prošli osnovnu obuku. Lipicaneri su paradni konji, ali što se tiče rada, traktori i savremena mehanizacija su u potpunosti zamenili konje. Koriste se još za vuču zaprega, kao i za dresirano jahanje”, objašnjava Ilovac.

Na pitanje šta je najveći izazov u ovoj delatnosti, Ilovac kaže da uspeh predstavlja kada čovek svojim rukama od nule napravi zaprežni par ili konja sa kojim će moći da izađe na dresurno jahanje.

Cene ždrebadi kreću se od 600 do 1.200 evra, u zavisnosti od pedigrea. Obučeni konji koštaju od 1.000 do čak 15.000 evra, u zavisnosti od namene, a vrhunska grla mogu dostići i cenu veću od 50.000 evra. Za uzgoj je potrebna površina od 0,5 do 2,5 hektara po konju.

Mogući oblici podrške za uzgoj konja su podsticaji za očuvanje autohtonih rasa (na primer lipicaner), investicije u fizičku imovinu – izgradnja štala, nabavka opreme, škola jahanja, IPARD programi – za ruralni turizam i konjičke aktivnosti ili lokalne subvencije.

Ministarstvo poljoprivrede ne objavljuje redovne konkurse isključivo za konje, ali se konjarstvo može uključiti kroz projekte ruralnog razvoja.