Erste Grupa: Političke tenzije će negativno uticati na privredni rast u 2025.

Nedavna potvrda procene BDP-a za četvrti kvartal 2024. godine na 3,3 odsto međugodišnje zaokružila je realni privredni rast za celu 2024. godinu na solidnih 3,9 odsto. Detaljna struktura pokazuje uglavnom očekivanu dinamiku, pri čemu je domaća tražnja ostala glavni pokretač rasta.

U poređenju sa prethodnim makroekonomskim pregledom Erste Grupe iz decembra, prognoza se blago pogoršala.

Pad Vlade Srbije sugeriše usporavanje javnih investicija u prvoj polovini 2025, dok je globalna geopolitička situacija dodatno eskalirala nakon uvođenja tarifa od strane nove administracije u SAD.

„Uzimajući u obzir pogoršane izglede, smanjili smo prognozu realnog rasta BDP-a za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, na 3,8 odsto međugodišnje, dok procena za 2026. ostaje nepromenjena na 4,3 odsto“, navode analitičari Erste Grupe u makroekonomskoj analizi objavljenoj 14. marta.

Blago smirivanje cena, ali uz neizvesnosti

Inflacija se poslednjih meseci zadržava na gornjoj granici ciljanog raspona Narodne banke Srbije. Iako je proces normalizacije cena u Srbiji sporiji u poređenju sa drugim zemljama u regionu i referentnim ekonomijama, oni očekuju da inflacija ponovo padne ispod četiri odsto međugodišnje u drugoj polovini 2025, ali da ostane u gornjem delu ciljane zone tokom cele godine.

„Što se tiče monetarne politike, Narodna banka Srbije ostaje oprezna i zadržala je ključnu kamatnu stopu nepromenjenom u prvom kvartalu 2025. Prvo smanjenje stope pomereno je za maj, dok očekujemo ukupno tri smanjenja od po 25 baznih poena tokom godine. Rizici su više nagnuti ka manjem broju smanjenja nego ka većem“, ocenjuje se u analizi.

Refinansiranje bi trebalo da ostane relativno dobro diverzifikovano, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijardu evra) i zaduživanje kod komercijalnih banaka (do 3,1 milijardu evra). Takođe, moguće je delimično korišćenje fiskalne rezerve, s obzirom na to da je na kraju januara ona iznosila relativno udobnih 7,5 milijardi evra.

Visok nivo gotovinskih rezervi sugeriše da bi Ministarstvo finansija moglo odlučiti da sačeka jasnija globalna makroekonomska i monetarna kretanja, te da odloži međunarodne emisije za drugu polovinu 2025. godine.

„Tragični događaji na železničkoj stanici u Novom Sadu izazvali su talas nezadovoljstva zbog percipiranog nedostatka transparentnosti u vezi sa načinom na koji vlada upravlja velikim infrastrukturnim projektima. Aktuelni protesti predstavljaju najveći izazov vladavini predsednika Vučića od dolaska na vlast i već su rezultirali ostavkama više visokih zvaničnika, uključujući premijera. Ukoliko nova vlada ne bude formirana do 20. marta, velika je verovatnoća da će se vanredni izbori održati u maju“, ocenjuju analitičari Erstea.

Takva situacija podrazumeva značajan gubitak zamaha javnih investicija u prvoj polovini 2025. godine. Privatna potrošnja bi trebalo da nastavi da podržava rast, ali u manjoj meri, zbog efekata baze, i dalje visoke inflacije, kao i povremenih masovnih bojkota trgovina. Dodatno, nacionalna naftna kompanija NIS nalazi se na ivici američkih sankcija zbog većinskog ruskog vlasništva.

Što se tiče spoljne tražnje, analitičari Erste Grupe očekuju još jednu godinu negativnog doprinosa neto izvoza, s obzirom na i dalje krhki ekonomski rast u EU i visoku zavisnost od uvoza za većinu kapitalnih investicionih projekata.

„Zaključno, smanjili smo prognozu realnog rasta BDP-a za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena i sada očekujemo rast od 3,8 odsto međugodišnje, dok bi 2026. godine rast mogao da dostigne 4,3 odsto.“

Potrošnja ostaje ključna

Privatna potrošnja ostaje glavna pokretačka snaga rasta u poslednjim kvartalima, iako podaci i prognoze sugerišu da je vrhunac rasta već iza nas. Očekuje se da će stope rasta pasti ka tri odsto na srednji rok, usled usporavanja rasta plata, i dalje visoke inflacije i povećane političke neizvesnosti.

„Protesti protiv vlade su nesumnjivo negativno uticali na poverenje investitora u četvrtom kvartalu 2024. godine. U kombinaciji sa usporavanjem građevinske aktivnosti, oni predstavljaju glavni razlog slabijeg investicionog učinka krajem prošle godine. Iako je planiran novi ciklus privatno-javnih investicija uoči Expo 2027, malo je verovatno da će investiciona aktivnost dostići puni zamah pre nego što dođe do nekog oblika političkog kompromisa“, ocenjuju iz Erste Grupe.

Sa spoljne strane, pritisci i dalje postoje, iako su se neke neravnoteže smanjile zbog pada uvoza, koji analitičari povezuju sa usporavanjem investicione (građevinske) aktivnosti. Izvoz je stabilizovan oko stope rasta od tri procenta, pri čemu se sektor usluga pokazao kao jači segment.

Inflacija će usporiti, ali veoma postepeno

Inflacija je tokom prošle godine u proseku iznosila 4,6 odsto međugodišnje, čime je završila neznatno iznad ciljanog raspona. Posmatrajući mesečnu dinamiku, vidi se da je inflacija dostigla najniži nivo sredinom godine. U drugoj polovini 2024. cene hrane su počele da rastu usled slabe poljoprivredne sezone, dok su povećanja plata imala efekat prelivanja na sektor usluga.

„Što se tiče prognoza, očekujemo da će inflacija ostati pri gornjoj granici ciljane zone u prvoj polovini 2025, zatim pasti ispod četiri međugodišnje u julu, a do kraja godine dostignuti nivo od oko 3,5 odsto. U poređenju sa našom prethodnom prognozom, ova procena je nešto viša zbog rasta cena nafte, eskalacije globalnog trgovinskog rata, i dalje restriktivnih monetarnih uslova, kao i većeg rasta plata u odnosu na istorijski trend“, navode analitičari Erste Grupe.

Rizici su pretežno na strani rasta inflacije, s obzirom na to da geopolitičke tenzije i protekcionističke mere mogu dodatno poremetiti globalna tržišta sirovina, što bi moglo dovesti do veće uvezene inflacije.

Konačno, kretanje cena u drugoj polovini 2025. godine zavisiće i od rezultata poljoprivredne sezone, čiji je ishod trenutno teško predvideti.

Dva ili tri smanjenja ključne kamate u 2025?

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je ključnu kamatnu stopu na 5,75 odsto već pola godine. Zbog velike neizvesnosti u vezi sa budućim globalnim makroekonomskim kretanjima, rastućih geopolitičkih rizika i inflacije koja se nalazi pri gornjoj granici ciljane zone, odluka NBS-a deluje logično analitičarima Erste Grupe.

„I dalje očekujemo da će NBS do kraja godine ublažiti svoju monetarnu politiku, iako smo prognozu smanjenja kamatne stope revidirali sa 100 baznih poena na ukupno 75 za 2025. godinu. Rizici se pretežno odnose na smanjenje broja rezova, pri čemu postoji mogućnost da se ove godine dogode samo dva smanjenja referentne kamatne stope, posebno nakon nedavnih poruka Evropske centralne banke (ECB)“, zaključuju.