EU ostvarila rekordan trgovinski suficit u sektoru medicinskih i farmaceutskih proizvoda

Izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda iz Evropske unije dostigao je u 2024. godini vrednost od 313,4 milijarde evra i u poređenju sa 2023. godinom porastao za 13,5 odsto. U isto vreme, uvoz je zabeležio skroman rast od 0,5 odsto i iznosio je 119,7 milijardi evra, objavio je Evropski zavod za statistiku (Eurostat).

Tako je u EU prošle godine ostvaren rekordan trgovinski suficit u sektoru medicinskih i farmaceutskih proizvoda od ukupno 193,7 milijardi evra.

Nemačka je prošle godine bila najveći izvoznik medicinskih i farmaceutskih proizvoda van EU (67,9 milijardi evra), a slede je Irska (56,6 milijardi evra) i Belgija (41,4 milijarde evra). I na listi najvećih uvoznika iz zemalja van EU prvo mesto zauzela je Nemačka (23,0 milijardi evra), druga je Belgija (21,3 milijarde evra), a treća Holandija (14,7 milijardi evra).

Glavna destinacija za izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda van EU u 2024. godini bile su Sjedinjene Američke Države (38,2 odsto ukupnog izvoza van EU – 119,8 milijardi evra), zatim Švajcarska (16,4 odsto – 51,3 milijarde evra) i Velika Britanija (5,8 odsto – 18,2 milijarde evra).

Većina uvoza u EU dolazi iz SAD (38,3 odsto; 45,9 milijardi evra), Švajcarske (32,6 odsto; 39,1 milijardi evra) i Britanije (7,3 odsto; 8,7 milijardi evra).

U Srbiji posluje 24 proizvođača lekova

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) je regulatorna ustanova odgovorna za regulativu domaćeg farmaceutskog tržišta. ALIMS izdaje dozvole, odobrenja i uverenja za humane i veterinarske lekove i medicinska sredstva, a zadužena je i za kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava koja ispunjavaju zahteve zakona i drugih normativnih dokumenata.

Kako pokazuju podaci Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije (PKS), u Srbiji su registrovana 24 proizvođača lekova, od kojih neki imaju više mesta proizvodnje.

Među njima je sedam preduzeća koja obavljaju celokupan proizvodni postupak, dok ostala imaju deo proizvodnje – primarno i sekundarno pakovanje lekova, uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika.

U februaru ove godine bilo je ukupno 122 nosilaca dozvole za lekove, prema podacima registra ALIMS. U poslednje tri godine broj apoteka je stabilan, a mali lanci i samostalne apoteke grupišu se u virtuelne lance. Broj apoteka u 2024. godini iznosio je 3.916.

U proizvodnji farmaceutskih proizvoda zaposleno više od 5.000 ljudi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz proizvoda farmaceutske i medicinske delatnosti iznosio je u 2023. godini 677,7 miliona evra, što čini 2,4 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na 2022. godinu, zabeležen je rast izvoza od 20,4 odsto.

U istom periodu uvoz ove vrste robe dostigao je nešto manje od dve milijarde evra, što čini 5,4 odsto ukupnog uvoza. Najveći deficit je zabeležen u spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata i iznosio je oko milijardu evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 29,7 odsto. Najveću pokrivenost beleži razmena medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala (70,9 odsto).

U proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u četvrtom kvartalu 2023. godine registrovano je 5.046 zaposlenih, što je za 8,4 odsto više u odnosu na isti period 2022.

Kako pokazuju podaci Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS, u periodu januar-novembar 2023. godine prosečna zarada isplaćena u oblasti proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata bila je za 44 odsto veća u odnosu na republički prosek i iznosila je 169.247 dinara.