EU poziva Srbiju da iskoristi 1,6 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva (Plamena Halacheva) pozvala je Srbiju da iskoristi 1,6 milijardi evra koliko ima na raspolaganju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, fonda koji je namenjen razvoju država u procesu pristupanja.

Halačeva je na 25. Beogradskom ekonomskom forumu (Belgrade Economic Forum) kazala da je to odličan instrument za sve države regiona da koriste prednosti jedinstvenog tržišta EU i istakla da bi Srbija trebalo da unapredi mehanizme za bolje korišćenje pretpristupnih sredstava.

Navela je da Srbija nije uspela da iskoristi 70 miliona evra namenjenih sektoru poljoprivrede i da su ta sredstva vraćena u budžet EU, a to se nije dogodilo prvi put.

“EU je za 15 godina uložila više od 10 milijardi evra u Srbiju, a o tome se ne priča mnogo i ta činjenica se uzima zdravo za gotovo. Ne postoji sektor u Srbiji koji EU nije pomogla. Nivo podrške je ključan i niko drugi se ne može uporediti sa tim”, rekla je Halačeva.

Govoreći o procesu pridruživanja Srbije EU koji je zvanično počeo 2014. godine kazala je da entuzijazam za proširenje u EU postoji i da bi zemlje regiona, pa i Srbija, trebalo to da iskoriste. Brzina reformi i dalje ostaje ključan parametar i očekuje se da državni aparat, ali i celo društvo, daju doprinos.

„Ulazak u EU je istorijska prilika za Srbiju“

Halačeva je kazala da joj je žao što u Srbiji ne vidi žar da se iskoristi prilika, kao što je bio slučaj u zemlji iz koje ona dolazi.

“U Bugarskoj su bili svesni da je pridruživanje EU bila istorijska šansa i iskoristili je. Nažalost, u Srbiji to ne vidim. Kod vas kao da postoje dve različite Srbije koje ne razgovaraju jedna sa drugom. Potreban nam je dijalog da bismo došli do cilja”, rekla je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.

Na pitanje šta su glavne prepreke za pristupanje Srbije EU odgovorila je da je od početka jasno rečeno da su reforme i normalizacija odnosa sa Prištinom temelji evropskog puta Srbije. Takođe, sa izbijanjem rata u Ukrajini postalo je izuzetno značajno usklađivanje sa spoljnom politikom EU zbog čega se to očekuje od država Zapadnog Balkana.

Ambasadorka Danske u Srbiji Pernil Daler Kardel (Pernille Dahler Kardel) istakla je da postoji zabluda da što ste dalje od Zapadnog Balkana manje ga razumete ili podržavate.

„Godinama je vladao zamor u EU, ali je rat u Ukrajini zauvek promenio razmišljanja o bezbednosti, pre svega. Zato smo smatrali da proširenje EU treba da se vrati u vrh prioriteta, uključujući i Ukrajinu i Moldaviju. Ukrajina napreduje, ali moramo da budemo sigurni da se to nastavi jer je ova zemlja pokretačka snaga proširenja„, istakla je Daler Kardel dodavši da i u Danskoj postoji velika podrška za ovo pitanje.

Srbija pripada Evropskoj uniji, napomenula je, izrazivši nadu da će Beograd uskoro otvoriti dodatne klastere u pregovorima sa EU.

Ambasadorka Danske je rekla i da više nije pitanje da li će doći do primanja novih članica, već je pitanje vremena kada će se to zaista i dogoditi.

„A cilj je i da Srbija budeo deo tog procesa. U evrointegracijama treba da učestvuje celo društvo i nadam se da će Srbija iskoristiti tu priliku“, poručila je danska ambasadorka.