EU predlaže Beogradu izmenu Zakona o budžetskom sistemu

Evropska komisija u najnovijem godišnjem izveštaju ocenjuje da je Srbija ostvarila određeni napredak u usklađivanju svojih ekonomskih i monetarnih politika sa pravilima Evropske unije, ali da su za potpunu nezavisnost Narodne banke Srbije (NBS) i transparentnije vođenje javnih finansija i dalje potrebne značajne izmene zakona i prakse.

Prema pravilima EU, centralne banke moraju biti potpuno nezavisne, a njihovim se propisima zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora. Istovremeno, zemlje članice dužne su da usaglašavaju svoje ekonomske politike i da budu podložne fiskalnom, ekonomskom i finansijskom nadzoru, što se očekuje i od zemalja kandidata za članstvo u EU.

U delu koji se odnosi na monetarnu politiku, Evropska komisija konstatuje da je institucionalni okvir u Srbiji uspostavljen, a zakonski okvir „uglavnom usklađen“ sa pravnim tekovinama EU. Kao pozitivan korak navodi se usvajanje izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije u martu 2025. godine, čime je dodatno približen evropskim standardima.

Ipak, Brisel upozorava da su potrebne nove izmene, kako bi se obezbedila puna funkcionalna, institucionalna, personalna i finansijska nezavisnost NBS. To uključuje i dopune Zakona o javnoj svojini.
Kada je reč o ekonomskoj politici, pravni okvir Srbije ocenjuje se kao delimično usklađen sa pravilima EU.

U budžetu za 2025. godinu prvi put su prikazani kapitalni projekti u trogodišnjem planu, a uvedena je i metodologija za označavanje zelenih investicija. Međutim, uvođenje pregleda poreskih izdataka ponovo je odloženo.

Evropska komisija naglašava da je za dalju harmonizaciju potrebno izmeniti Zakon o budžetskom sistemu, kako bi se uvele realističnije makroekonomske i fiskalne projekcije, trogodišnja potrošačka perspektiva, veća transparentnost i usaglašeno statističko i računovodstveno izveštavanje.

Posebno se kritikuje preveliki budžetski rezervni fond, koji je poslednjih godina korišćen za ad hoc troškove bez jasnih pravila, zbog čega EU preporučuje strože ograničenje i redovno izveštavanje o njegovom korišćenju.

Brisel ističe i da se budžetska procedura mora poštovati, naročito u delu koji se odnosi na rebalans budžeta, dok je učešće javnosti u budžetskom procesu i nadzor parlamenta potrebno dodatno ojačati. Tokom poslednjih godina česte su bile vanredne budžetske intervencije, što, kako se navodi, „treba izbegavati“.

Iako je institucionalni okvir ocenjen kao dobro razvijen, potrebno je ojačati programsko budžetiranje, kao i administrativne i IT kapacitete koji podržavaju planiranje i praćenje javne potrošnje, navedeno je u izveštaju.

Vlada Srbije je 15. januara 2025. dostavila svoj Ekonomski reformiski program za period 2025–2027, koji je, prema oceni Komisije, imao dobru analitičku osnovu. Ključne reforme ostaju iste kao u prethodnom ciklusu i usklađene su sa Agendom reformi, ali sprovođenje preporuka koje su usvojene u okviru Ekonomsko-finansijskog dijaloga iz maja 2024. godine ocenjeno je kao samo delimično.

U najkraćem, Evropska komisija zaključuje da je Srbija na dobrom putu, ali da je za ispunjavanje kriterijuma za članstvo u oblasti ekonomskog upravljanja i monetarne politike potrebna veća doslednost, manja politička fleksibilnost u trošenju i više institucionalne discipline.