Euribor na nizbrdici: Koliki je uticaj evropske kamate na domaće tržište?

Država za septembar priprema novi paket ekonomskih mera za podršku građanima, a jedna od olakšica trebalo bi da se odnosi i na povoljnije kredite sa nižim kamatnim stopama. Ekonomisti sa kojima smo razgovarali uglavnom navode da ovo nije ni prvi ni poslednji put da naša zemlja najavljuje ili sprovodi odluke koje nisu u skladu sa tržišnim principima, što na duži rok svakako nije dobro.

Takođe ističu da je većina bankarskih pozajmica u Srbiji indeksirana u evrima, pa na mesečne rate takvih kredita mnogo više utiče kretanje euribora nego eventualna domaća ograničenja.

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić podseća da smo nebrojeno puta imali različite administrativne mere kada država donosi odluke koje nisu u skladu sa tržišnim okolnostima. On smatra da sigurno postoji prostor da se smanje bankarske marže, ali – „poučeni iskustvom znamo da ovakve mere mogu da imaju prizvuk populističkog tipa, mada donekle mogu da budu i racionalne sa stanovišta ekonomije“.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, ocenio je u razgovoru za naš portal prošle nedelje da referentna kamata Narodne banke Srbije nema preveliki uticaj na tržište, jer je u našoj zemlji najveći broj kredita indeksiran u evrima.

Takođe je naveo interesantan podatak da je prvi put posle dužeg vremena euribor u julu porastao, iako generalno ima trend pada već godinu dana.

Ovaj rast je, doduše, bio minimalan jer se tromesečni euribor (3M) još od sredine maja nalazi ispod 2,1 odsto, a išao je čak i do 1,937 odsto početkom jula. Šestomesečni euribor (6M) ima još manje oscilacije i od kraja maja se kreće oko dva procenta.

Kada pogledamo nešto širi vremenski period, euribor – prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac, a koja je u Srbiji najpoznatija kao deo promenljive kamate u evroindeksiranim stambenim kreditima, na silaznoj je putanji još od oktobra 2023. godine.

Trenutno se tromesečni euribor (3M) nalazi na nivou od 2,019 odsto, a šestomesečni (6M) na 2,083 procenata.

Podsetimo, maksimalne vrednosti ove dve kamate imale su u oktobru, odnosno novembru 2023. godine. Tada je 3M euribor bio na nivou od četiri odsto, a 6M euribor 4,14 odsto.

Bankari sa kojima je Biznis.rs razgovarao prethodnih meseci uglavnom su mišljenja da ne treba očekivati povratak euribora na onako niske vrednosti ili čak na negativne stope koje je godinama imao, ali bi u narednom periodu mogao da se stabilizuje u opsegu od dva do 2,5 procenata.

ECB pauzira sa monetarnim popuštanjem, NBS bez promena od septembra

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je na svom julskom sastanku o monetarnoj politici da zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene, posle četiri uzastopna smanjenja od početka 2025. godine.

Kako su naveli u saopštenju iz Frankfurta, inflacija je trenutno na srednjoročnom ciljanom nivou od dva procenta, a najnovije informacije uglavnom potvrđuju prethodnu ocenu Upravnog saveta o inflatornim izgledima.

Kamata za glavne operacije refinansiranja ostala je na nivou od 2,15 odsto, kamata na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto, a kamatna stopa na novčani depozit dva procenta.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da je privreda u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila jači rast od očekivanog, što je delimično posledica toga što su kompanije unapred izvozile robu uoči očekivanog povećanja carina.

„Međutim, rast je takođe bio podstaknut jačom privatnom potrošnjom i investicijama. Najnovije ankete ukazuju na umerenu ekspanziju i u proizvodnom i u sektoru usluga. Istovremeno, više stvarne i očekivane carine, jači evro i uporna geopolitička neizvesnost čine firme obazrivijima kada je reč o ulaganju. Snažno tržište rada, rast realnih prihoda i stabilni bilansi privatnog sektora i dalje podržavaju potrošnju. Stopa nezaposlenosti iznosila je u maju 6,3 odsto, što je blizu najnižeg nivoa od uvođenja evra. Povoljni uslovi finansiranja dodatno podstiču domaću tražnju, uključujući i tržište nekretnina“, navela je Lagard i dodala da bi, tokom vremena, veća javna ulaganja u odbranu i infrastrukturu takođe trebalo da podrže rast.

Narodna banka Srbije odlučila se da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenu i u avgustu, pa će tako ključna kamata sledećeg meseca “napuniti” tačno godinu dana bez promene. Izvršni odbor NBS drži referentnu kamatu na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene su i kamate na depozitne olakšice – 4,5 odsto i na kreditne olakšice – 7,0 odsto.

Obrazlažući svoju odluku na poslednjem sastanku iz centralne banke su istakli da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike.

Neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja, još uvek je veoma izražena i to se prvenstveno odnosi na buduće trgovinske politike vodećih svetskih ekonomija, kao i na geopolitičke tenzije.

„Iako su pojedine zemlje postigle sporazume o carinama sa SAD još su prisutna brojna pitanja u vezi sa sprovođenjem postignutih dogovora. Nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku svetske cene nafte i prirodnog gasa su smanjene. Međutim, značajan rizik za njihov rast i dalje predstavljaju geopolitičke tenzije. Oprezan pristup su u julu imale i vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi (FED), koje nisu menjale nivoe svojih kamatnih stopa“, navedeno je u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.