Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?

Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju. Zbog toga je potrebno i adekvatno i namensko finansiranje u narednom dugoročnom budžetu EU, kao i pristupačne cene i transparentan sistem izdavanja karata.

Železnički sektor u EU zapošljava više od 1,3 miliona ljudi u oblastima proizvodnje, izgradnje, održavanja i operativnog poslovanja.

Dobre vesti za ostvarivanje ciljeva u ovom sektoru stigle su početkom nedelje, kada je Evropski parlament podržao preporuke za ubrzanje razvoja železničkih veza velikih brzina u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.

Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na uspostavljanje prave evropske železničke mreže velikih brzina koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, donoseći stvarnu korist kako građanima tako i javnim ulaganjima.

Podsetimo, Evropska komisija je u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za železnice velikih brzina, u kojem su navedeni koraci potrebni za uspostavljanje brže, bolje povezane i međusobno usklađene evropske železničke mreže do 2040. godine.

Od 2014. godine za projekte železničke infrastrukture izdvojeno je više od 100 milijardi evra iz programa EU.

Bolje povezivanje gradova i regiona

Poslanici Evropskog parlamenta istakli su da bi železnice velikih brzina trebalo da povezuju ne samo prestonice država članica EU, već i velika urbana središta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje – bilo putem direktnih železničkih linija velikih brzina ili efikasnih veza sa mrežom takvih pruga.

Prema mišljenju poslanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih razlika i boljoj povezanosti perifernih i manje razvijenih regiona.

U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske saobraćajne mreže (TEN-T), kao i utvrđivanje nedostajućih deonica, napuštenih ili nedovoljno korišćenih delova mreže i prekograničnih veza koje bi mogle da donesu značajnu dodatnu vrednost.

Kako se dalje navodi, poslanici žele da ovaj sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj železničke mreže velikih brzina. Od višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028–2034. godine (MFF) očekuju da obezbedi odgovarajuće i namensko finansiranje, između ostalog očuvanjem i jačanjem Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF) i podrškom investicijama kroz nacionalne planove.

Šta predviđa novi plan?

Novi plan, objavljen na sajtu Evropske komisije, predviđa konkretne mere za bolje povezivanje EU putem brzih, udobnih, bezbednih i pouzdanih železničkih usluga. Više i boljih veza dodatno će nas zbližiti, uz značajno skraćivanje vremena putovanja vozom. Navodi se da će do 2030. godine putnici moći da putuju između Berlina i Kopenhagena za četiri sata, umesto sedam sati, koliko je potrebno danas.

Do 2035. godine putovanje vozom između Sofije i Atine trajaće šest sati, što predstavlja skraćenje vremena putovanja za više od 50 odsto, a nove veze omogućiće putovanje vozom između baltičkih zemalja od 2030. godine, kao i od Pariza do Lisabona, preko Madrida, do 2035. godine.

Pristupačne i transparentne cene železničkih karata

Poslanici evropskog parlamenta poručili su da su pristupačne i cenovno povoljne železničke usluge od suštinskog značaja za smanjenje siromaštva u oblasti transporta i obezbeđivanje jednake mobilnosti širom EU.

Oni pozivaju države i železničke operatere da učine karte za vozove velikih brzina pristupačnijim, između ostalog uvođenjem povoljnijih cena, odgovarajućih popusta i pretplatnih modela.

U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata, a podržava se i zakonodavni rad koji je u toku na predlogu Evropske komisije poznatom kao paket mera za putnike. Očekuje se da će ovaj paket omogućiti ponude železničkih karata koje su međusobno usklađene, jasno predstavljene, pristupačne i jednostavne za poređenje.

Izvestilac Visent Marza Ibanjez (Zeleni/EFA, Španija) rekao je da će železnička veza velikih brzina između glavnih evropskih gradova omogućiti da putnici u velikoj meri pređu sa aviona na vozove.

“To je ključni element u smanjenju naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranju kvalitetnih radnih mesta i značajnom jačanju naše strateške autonomije. Za to su potrebna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, a ona ne smeju ići na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji ljudi svakodnevno koriste“, istakao je Ibanjez.