Gubici u tekstilnoj industriji nastavljaju trend rasta

Evropski standardi u proizvodnji veštačkog krzna u Srbiji, Kina glavni konkurent

Firme u fokusuPoslovanjeSrbija

10.7.2024 16:34 Autor: Miljan Paunović 4

Evropski standardi u proizvodnji veštačkog krzna u Srbiji, Kina glavni konkurent Evropski standardi u proizvodnji veštačkog krzna u Srbiji, Kina glavni konkurent
Firme koje posluju u delatnosti priprema i predenje tekstilnih vlakana u Srbiji ne mogu se pohvaliti dobrim poslovnim rezultatima, ali ima izuzetaka. Prema podacima... Evropski standardi u proizvodnji veštačkog krzna u Srbiji, Kina glavni konkurent

Firme koje posluju u delatnosti priprema i predenje tekstilnih vlakana u Srbiji ne mogu se pohvaliti dobrim poslovnim rezultatima, ali ima izuzetaka.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2023. godini u ovoj delatnosti je poslovalo 48 firmi i one su zabeležile gubitak od 231,6 miliona dinara (231.625.000 dinara). Godinu dana ranije minus je iznosio 150.224.000 dinara.

Prema ukupnim prihodima u prošloj godini, na vrhu liste navedene delatnosti nalazi se kompanija Yumco iz Vranja. Gigant sa juga Srbije ostvario je u 2023. godini ukupan prihod od četiri milijarde dinara (4.004.495.000), ali je zanimljiv podatak da je istovremeno zabležio i gubitak od 512.499.000 dinara.

Na drugom mestu nalazi se Fulgar East d.o.o. iz Zrenjanina sa dobiti od 215.590.000 dinara u 2022. godini, dok je godinu dana kasnije ona iznosila 146,3 miliona dinara (146.320.000). Ova kompanija ima 117 zaposlenih.

Leban Teks d.o.o. je zauzeo drugu poziciju po dobiti sa 133.207.000 dinara u 2022, dok je 2023. godine ona iznosila 102.949.000 dinara. Istovremeno je ova firma treća na listi po ukupnim prihodima od 1,1 milijarde dinara.

Milorad Pejović, zamenik direktora u kompaniji Baltiks iz Ivanjice, kaže za Biznis.rs da su generalno zadovoljni poslovanjem. Kako navodi, u godini pandemije bilo je manjih problema u nabavci sirovina i isporuci robe, ali se u međuvremenu sve sredilo.

„Firma je privatizovana 2008. godine, a do tada smo radili u sastavu industrije tepiha. Potom je Baltiks nastavio da se bavi proizvodnjom veštačkog pletenog krzna, uglavnom za obućarsku industriju, ali i za industriju tekstilnih odevnih predmeta, za zimske sportove, kamp opremu i planinarenje, potom za industriju nameštaja…“, kaže naš sagovornik.

Top 20 preduzeća u delatnosti pripreme i predenja tekstilnih vlakana
Ime preduzećaDobitUkupni prihodiBroj zaposlenih
YUMCO AD VRANJE-512.499.0004.004.495.0001.435
FULGAR EAST DOO ZRENJANIN146.320.0001.228.919.000110
LebanTeks d.o.o.102.949.0001.121.678.000199
BALTIKS DOO IVANJICA53.455.000276.205.00043
PRISPIN D.O.O. PRIJEPOLJE-22.893.000225.957.0008
EUROFIBER DOO ĆUPRIJA339.000200.560.00039
BIDOK TEX DOO BEOGRAD1.874.00052.877.00017
Filvert d.o.o.618.00052.225.00027
KOSTEKS DOO PIROT306.00046.865.00024
PREDIONICA VUČJE DOO BEOGRAD- RAKOVICA, RESNIK206.00022.201.0002
TAGIS DOO BEOGRAD1.904.00020.025.0002
VEKA KOMERC, INĐIJA551.00015.839.0000
SAMOSTALNA USLUŽNO PROIZVOĐAČKA RADNJA NENATEX503.00013.265.0008
BILJANA DABOVIĆ PR PROIZVODNJA TEKSTILA I TRGOVINA DAB’S ZRENJANIN8.0005.716.0000
GORAN NIKOLIĆ PR, ZANATSKA RADNJA NIKOTEKS BRATMILOVCE-617.0004.989.0002
MODELINA300.0004.919.0002
DOO TUTUN – PRINTTEX RADALJEVO2.0003.714.0000
VETERNICA DOO VRANJE36.0002.544.0001
IN-ARILJE197.0002.107.0001
RADNJA LJILJANA, SOMBOR-124.000879.0000
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Pejović kaže da su njihove sirovine veštačke, odnosno zamena za prirodno životinjsko krzno, ali objašnjava da vuna može da bude prirodna i ona se dobija šišanjem životinja, nikako ubijanjem.

„Osim vune, koristimo i poliester vlakna, to su osnovne sirovine u našoj proizvodnji. Inače, izvozimo 90 odsto robe. Ova industrija je mala kod nas, pa smo više posvećeni stranim tržištima. Robu uglavnom izvozimo u Italiju, odakle ona ide u druge zemlje poput Nemačke, Portugala, ali i kontejnerima za Kinu. Sve te zapadne firme su svoje proizvodnje izmestile na istok zbog cene radne snage i manjih troškova“, objašnjava Pejović.

Zamenik direktora Baltiksa ne veruje da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom njegovom preduzeću doneti neke posebne benefite, jer rade u skladu sa propisima Evropske unije i zemalja CEFTA.

„Mi moramo da ispunimo uslove koje je propisala EU, zbog porekla robe, a to se kosi sa kineskim standardima. Za našu delatnost ne verujem da će ovaj Sporazum biti od koristi. Inače, Kina je naš glavni konkurent, proizvode iste materijale kao i mi, i to jeftinije nego ovde“ ističe Milorad Pejović.

Naš sagovornik dodaje i da se njegova kompanija finansira iz sopstvenih izvora i da koristi tehnologije stare 20-30 godina. Nove su veoma retke, te su materijali zadržali višedecenijski kvalitet.

Baltiks je u 2023. godini ostvario dobit od 53,4 miliona dinara (53.455.000), dok je godinu dana ranije ona iznosila 71.996.000 dinara. U ovoj kompaniji je zaposleno 43 radnika.

  • SUNCE

    11.7.2024 #1 Author

    Da li postoji nesto u ovom 21.veku da je aktuelno a da nine vestacki?

    Odgovori

  • BIJUTI27

    14.7.2024 #2 Author

    Kad su Sibirske zime samo prirodno krzno moze da zastiti ljude od hladnoce..

    Odgovori

  • Grocka

    14.7.2024 #3 Author

    Kinezi, opasna konkurencija za sve

    Odgovori

  • Brana

    14.7.2024 #4 Author

    Svaka čast

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.