Evropski standardi u proizvodnji veštačkog krzna u Srbiji, Kina glavni konkurent
Firme u fokusuPoslovanjeSrbija
10.7.2024 16:34 Autor: Miljan Paunović 4
Firme koje posluju u delatnosti priprema i predenje tekstilnih vlakana u Srbiji ne mogu se pohvaliti dobrim poslovnim rezultatima, ali ima izuzetaka.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2023. godini u ovoj delatnosti je poslovalo 48 firmi i one su zabeležile gubitak od 231,6 miliona dinara (231.625.000 dinara). Godinu dana ranije minus je iznosio 150.224.000 dinara.
Prema ukupnim prihodima u prošloj godini, na vrhu liste navedene delatnosti nalazi se kompanija Yumco iz Vranja. Gigant sa juga Srbije ostvario je u 2023. godini ukupan prihod od četiri milijarde dinara (4.004.495.000), ali je zanimljiv podatak da je istovremeno zabležio i gubitak od 512.499.000 dinara.
Na drugom mestu nalazi se Fulgar East d.o.o. iz Zrenjanina sa dobiti od 215.590.000 dinara u 2022. godini, dok je godinu dana kasnije ona iznosila 146,3 miliona dinara (146.320.000). Ova kompanija ima 117 zaposlenih.
Leban Teks d.o.o. je zauzeo drugu poziciju po dobiti sa 133.207.000 dinara u 2022, dok je 2023. godine ona iznosila 102.949.000 dinara. Istovremeno je ova firma treća na listi po ukupnim prihodima od 1,1 milijarde dinara.
Milorad Pejović, zamenik direktora u kompaniji Baltiks iz Ivanjice, kaže za Biznis.rs da su generalno zadovoljni poslovanjem. Kako navodi, u godini pandemije bilo je manjih problema u nabavci sirovina i isporuci robe, ali se u međuvremenu sve sredilo.
„Firma je privatizovana 2008. godine, a do tada smo radili u sastavu industrije tepiha. Potom je Baltiks nastavio da se bavi proizvodnjom veštačkog pletenog krzna, uglavnom za obućarsku industriju, ali i za industriju tekstilnih odevnih predmeta, za zimske sportove, kamp opremu i planinarenje, potom za industriju nameštaja…“, kaže naš sagovornik.
Pejović kaže da su njihove sirovine veštačke, odnosno zamena za prirodno životinjsko krzno, ali objašnjava da vuna može da bude prirodna i ona se dobija šišanjem životinja, nikako ubijanjem.
„Osim vune, koristimo i poliester vlakna, to su osnovne sirovine u našoj proizvodnji. Inače, izvozimo 90 odsto robe. Ova industrija je mala kod nas, pa smo više posvećeni stranim tržištima. Robu uglavnom izvozimo u Italiju, odakle ona ide u druge zemlje poput Nemačke, Portugala, ali i kontejnerima za Kinu. Sve te zapadne firme su svoje proizvodnje izmestile na istok zbog cene radne snage i manjih troškova“, objašnjava Pejović.
Zamenik direktora Baltiksa ne veruje da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom njegovom preduzeću doneti neke posebne benefite, jer rade u skladu sa propisima Evropske unije i zemalja CEFTA.
„Mi moramo da ispunimo uslove koje je propisala EU, zbog porekla robe, a to se kosi sa kineskim standardima. Za našu delatnost ne verujem da će ovaj Sporazum biti od koristi. Inače, Kina je naš glavni konkurent, proizvode iste materijale kao i mi, i to jeftinije nego ovde“ ističe Milorad Pejović.
Pročitajte još:
Naš sagovornik dodaje i da se njegova kompanija finansira iz sopstvenih izvora i da koristi tehnologije stare 20-30 godina. Nove su veoma retke, te su materijali zadržali višedecenijski kvalitet.
Baltiks je u 2023. godini ostvario dobit od 53,4 miliona dinara (53.455.000), dok je godinu dana ranije ona iznosila 71.996.000 dinara. U ovoj kompaniji je zaposleno 43 radnika.
SUNCE
11.7.2024 #1 AuthorDa li postoji nesto u ovom 21.veku da je aktuelno a da nine vestacki?
BIJUTI27
14.7.2024 #2 AuthorKad su Sibirske zime samo prirodno krzno moze da zastiti ljude od hladnoce..
Grocka
14.7.2024 #3 AuthorKinezi, opasna konkurencija za sve
Brana
14.7.2024 #4 AuthorSvaka čast