EY: Ovogodišnji rast BDP-a Srbije biće 3,2 odsto 

Privreda Srbije nastavlja da raste, ali sve sporijim tempom, pa će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) verovatno biti 3,2 odsto umesto planiranih 4,2 odsto, saopštila je revizorsko-konsultanstka kuća Ernst & Young (EY). 

„Posle relativno snažnog rasta BDP-a od 4,5 odsto u prvoj polovini prošle godine, rast je usporio na 3,3 odsto u drugom polugodištu, a podaci sa početka 2025. sugerišu da je u toku dalje usporavanje“, navodi se u izveštaju EY-a, prenosi Beta.

Dodaje se da rizici, neizvesnosti, nove protekcionističke politike, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više opterećuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji.

Tim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija.

Slaba tražnja potrošača i smanjena investiciona aktivnost u tim zemljama ograničavaju izvoz srpske robe i usluga, kao i priliv investicija. 

„Taj efekat je ipak donekle ublažen usled sve veće trgovinske razmene i priliva investicija iz Kine, i drugih vanevropskih zemalja, poput Turske, čije ekonomije i dalje rastu relativno intenzivno“, smatraju analitičari EY-a. Istakli su da sve te okolnosti imaju različiti efekat na različite sektore u Srbiji – izvozno orijentisani deo prerađivačke industrije, poput proizvodnje auto-delova je pod pritiskom slabljenja inostrane tražnje, poljoprivreda i energetika su ugrožene relativno suvim i toplim vremenom tokom cele 2024. i na početku 2025. godine.

Naveli su i da rudarstvo uživa efekte pojačane tražnje iz Kine i nedavnog rasta cena sirovina u svetu. Bankarski sektor u Srbiji, ipak, ostvario je tokom prošle godine rekordne rezultate u uslovima i dalje relativno visokih kamatnih stopa. 

Sa srpskim izvozom koji je tokom prošle i početkom ove godine stagnirao, i privatnim investicijama koje su znatno usporile tokom poslednjih meseci, potrošnja domaćinstava postala je ključni „motor“ rasta privrede, što samo po sebi može otvoriti i nove makroekonomske rizike, navodi se u izveštaju EY-a. 

Konkurentnost izvoznika je relativno slaba u uslovima akutnog nedostatka radne snage, i nedavnog značajnog rasta troškova rada i energije, a deficit tekućeg računa je značajno proširen. 

„Uz sve to, ponovo su pojačani inflatorni pritisci, mahom zbog spoljnih faktora, a primećuju se i blagi depresijacijski pritisci na kurs dinara. Tako Narodna  banka Srbije posle relativno dužeg perioda ponovo interveniše prodajom deviza na međubankarskom tržištu, a, takođe, drži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75 odsto od septembra prošle godine, a koja bi moguće ostala oko ovog nivoa i u nastavku godine, imajući u vidu obnovljene inflatorne pritiske“, ukazali su analitičari EY-a.  

Prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda, moguće je širenje budžetskog deficita na 3,3 odsto BDP-a, u odnosu na 2,1 odsto iz 2024. godine.