Fasadne cigle poskupele do 20 odsto za godinu dana

Iako su cene građevinskih materijala značajno skočile, a fasadnih cigli i do 20 odsto u poslednjih godinu dana, interesovanje za njih ne jenjava. Samim tim su i nekretnine poskupele, ali se čini da ko god je odabrao da posluje u građevinarstvu – nije pogrešio.

Građevinska industrija se brzo razvija, a vlasnik firme koja se bavi prodajom i ugradnjom fasadnih cigli Nova Brick Filip Kovačević smatra da je počelo „zlatno doba“ što se građevine tiče.

„Svako ko je u ovoj branši dobro je odabrao, jer imam utisak da u okviru nje poslovanje neće stati barem u nekom narednom periodu. Drastično su porasle cene građevinskih materijala, posebno u industrijama u kojima se materijali proizvode na gas poput cigle. Nama su cene skočile za oko 15 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, i to sad utiče i na cene nekretnina u Srbiji“, objašnjava naš sagovornik.

Njegova firma uvozi materijale iz Belgije, Nemačke, Turske, a otvorena je u januaru prošle godine. Kako kaže, već imaju urađene neke projekte, a fasadna cigla je dosta popularna u novogradnji.

„I pored rasta cena ovo je bio fantastičan momenat za započinjanje novog biznisa. Mi smo počeli preko jedne ćerke firme da prodajemo materijale 2017. godine, i od pandemije korona virusa je interesovanje znatno skočilo, jer više nije pitanje koja je cena proizvoda, već samo da li ima materijala, pošto je do njega veoma teško doći – dugi su rokovi isporuke, i ko god ima lager pobediće na tržištu“, naglasio je Kovačević.

Nova Brick sarađuje sa fabrikom iz Belgije, a kako kaže, kao partneri su zajedno skladištili robu u Beogradu, što je jedan od ključnih razloga brzog uspeha njihove firme.

„Najviše se fokusiramo na projekte, roba je mnogo limitirana, i većinski se povlači za projekte, i u maloprodaji, od recimo sto modela koliko nudimo, možete naći samo desetak. Investitori, ako je reč o projektu za dalju prodaju, traže finansijski povoljnije materijale, dok maloprodajna lica uzimaju nešto kvalitetno za sebe, i nije im problem da odvoje određenu svotu novca“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, najjeftinija tržišna cena fasadne cigle je 50 evra po kvadratnom metru sa ugradnjom (rad majstora, propratni materijal, cigle). Dodaje da postoje i dugačke cigle čija cena ide i po 200 evra po m2, ali je između 50 i 100 evra po m2 nešto što se kupuje i za projekte i za maloprodaju.

Čemu sve doprinosi fasadna opeka?

Arhitekta i vlasnik firme ARTerracotta Radomir Vučković objasnio je za Biznis.rs da fasadna cigla nije pravljena kao materijal koji služi za toplotnu izolaciju, mada u izvesnoj meri učestvuje u sistemu u poboljšanju toplotno izolacionih svojstava. Najviše na to utiče sama termoizolacija (vuna, stiropor…).

„Zidovi sa fasadnom ciglom su takozvani ‘sendvič zidovi’, ali se radi zapravo o varijanti ventilisane fasade, što je bio nekad standard u svim zemljama stare Jugoslavije, i za to postoji mnogo izvedenih primera tada dostupnim crvenim ili žutim ciglama. Sada se taj sistem ne izvodi često, jer je skup i sporiji od recimo fasade sa listelama. Fasadna cigla pruža i zvučnu izolaciju, a u okviru sistema poboljšava sve karakteristike te je izuzetno otporno i trajno rešenje. Estetika je nešto što je ranije bilo limitirano izborom boja, a sada postoji mnogo veći izbor boja, tekstura i formata, koje se uvoze iz Nemačke, Belgije, Danske, Holandije, Italije i Francuske“, naglasio je Vučković.

On je podsetio da su cela Holandija i Belgija rađene na takav način, pa čak i Kineski zid. Fasadna cigla se prvenstveno stavlja zbog trajnosti fasade.

„Nemate troškove održavanja, odnosno amortizacije, kada stavljate boju, na njoj mogu da se vide promene i oštećenja poput pucanja, promene boje i slično, koje treba da se saniraju, što na duže staze košta. Inicijalno je veće ulaganje, ali posle nema više nikakvih ulaganja niti u vidu održavanja, niti u smislu saniranja. Vetrenim slojem se poboljšavaju termoizolaciona svojstva celog sistema. Vazduh je jako dobar termoizolator u okviru sistema, tako da je svakako bolje da i on postoji“, obrazložio je Vučković.

Kako je istakao, fasadna cigla nije napravljena kao termoizolacioni materijal, ali ima zvučnoizolaciona svojstva, otporna je na vatru, jer je i proizveden na visokoj temperaturi.

„Reč je o materijalu koji je trajan, otporan na sve klimatske promene, nema dodatnih troškova u vidu održavanja i sanacija, a tu je i estetski momenat – gde sve izgleda kao da je juče zidano. Recimo, klinker fasadna cigla se pravi od gline koja se peče na 1.200 stepeni Celzijusa“, otkrio je Vučković.