Fijasko desetogodišnje strategije razvoja sprske poljoprivrede

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja godine, ali bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike.

Recenzija ovog dokumenta, koji je izradilo 240 stručnjaka, predstavljena je još krajem jula 2014. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a Vlada Srbije je strategiju usvojila 31. jula iste godine. Međutim, obećanja o javnoj raspravi u Skupštini Srbije nikada nisu ispunjena.

Prema ovom ambicioznom dokumentu, planiran godišnji rast poljoprivrede trebalo je da iznosi 9,1 odsto u dobrim godinama, odnosno 6,1 odsto u lošim. Realnost je, međutim, pokazala surovu sliku – rast je u proseku bio svega 0,17 procenata godišnje.

Strategija opisana na 145 strana finansirana je sa 8,2 miliona evra iz fondova tri evropske zemlje. Glavni recenzent bio je prof. dr Koviljko Lovre, bivši savezni ministar poljoprivrede i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. On je svojevremeno tvrdio da je dokument bio ključan za razvoj sektora, ali rezultati govore drugačije.

Još alarmantnija je situacija sa izradom nove strategije, koja je trenutno predmet oštrih kritika. Ministarstvo poljoprivrede odbilo je da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije dostavi okvirni nacrt buduće strategije na 100 strana. Na tom dokumentu rade timovi iz Sarajeva, Ljubljane i Srbije, ali i dalje ostaju nejasni detalji ugovora sa izvršiocima.

Autori strategije su, prema Lovru, izgradili svoju viziju na neosnovanim pretpostavkama. Ključna projekcija da će udeo poljoprivrede u BDP-u porasti na 15-20 odsto do 2024. godine deluje kao fantazija. Prema dokumentu, da bi se to ostvarilo poljoprivreda bi morala rasti po godišnjoj stopi od 6,1 do 9,19 procenata, dok bi ostali sektori beležili pad. Lovre naglašava da takvi rezultati nisu zabeleženi ni u jednoj zemlji sveta, a čak i da se ostvare bili bi pogubni za ekonomiju.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je projekcija rasta bruto investicija u poljoprivredu od 10-15 odsto godišnje takođe kritikovana.

“Podaci ukazuju da je udeo poljoprivrede u ukupnim stranim investicijama između 0,7 i 1,6 odsto, što pokazuje slab interes investitora. U takvom okruženju rast investicija potreban za proširenje navodnjavanih površina za 210.000 hektara je gotovo nemoguć”, kaže Gulan.

Dokument pretpostavlja da Srbija raspolaže obiljem agrarnih resursa, iako statistika to demantuje. Prosečna dostupnost poljoprivrednog zemljišta po stanovniku je ispod evropskog i svetskog proseka.

Takođe, predviđanja o razvoju trgovine putem Produktne berze u Novom Sadu, sa godišnjim rastom od 11,4 odsto, smatraju se preterano optimističnim jer ova institucija ni ne funkcioniše kao prava berza.

Iako je strategija formalno postavila adekvatne ciljeve, poput rasta proizvodnje i stabilizacije prihoda proizvođača, predložene mere ne garantuju njihovo ispunjenje. Uloga Direkcije za robne rezerve, koja bi trebalo da postane efikasan tržišni mehanizam, ocenjena je kao neodrživa u kontekstu postojećeg zakonodavstva i dosadašnjih iskustava.

Prva godina sprovođenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja umesto očekivanog rasta od 6,1 donela je pad proizvodnje od čak osam procenata.

„Srbija je, ironično, beležila nižu proizvodnju nego tokom 2014. godine kada su katastrofalne poplave smanjile rod“, zaključuje Branislav Gulan.