Finansijski sektor do 2029. računa sa inflacijom od tri odsto u Srbiji, privreda od pet

Očekivanja finansijskog sektora su da se inflacija u Srbiji u naredne tri godine neće spuštati ispod tri odsto, dok privreda smatra da neće ići ispod nivoa od pet odsto, vidi se iz izveštaja o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima objavljenim na sajtu Narodne banke Srbije.

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred blago su povećana sa 3,2 odsto u oktobru na 3,4 odsto u novembru, dok su za dve godine unapred zabeležila pad sa 3,3 odsto u oktobru na tri odsto u novembru. Očekivanja koliko će iznositi inflacija za tri godine nepromenjena su i iznose takođe tri odsto.

I kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora kreću se oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3±1,5 odsto).

Prema rezultatima decembarske ankete agencije Blumberg, inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred iznose četiri odsto, što je rast u odnosu na novembarskih 3,5 odsto.

Кratkoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede, prema anketi agencije Ninamedia, povećana su sa pet odsto na 5,8 procenata u novembru. Srednjoročna inflaciona očekivanja privrede u novembru ostala su na nepromenjenom nivou u odnosu na prethodni mesec i iznosila su pet procenata. Srednjoročna očekivanja privrede kreću se u intervalu od četiri do pet odsto od kraja 2023. godine.

Inflaciona očekivanja građana za godinu unapred skočila su sa 15 odsto u oktobru na 18 odsto u novembru, za dve godine unapred ostala su na nepromenjenih 12 odsto, dok su se očekivanja za 36 meseci unapred popela sa oktobarskih 13,6 na novembraskih 15 procenata.

Međugodišnja inflacija je u novembru iznosila 2,8 odsto i bila je nepromenjena u odnosu na oktobar, najviše zahvaljujući primeni uredbe o smanjenju trgovačkih marži.

Iako je u novembru treći mesec zaredom zabeležena međugodišnja inflacija ispod tri odsto, Izvršni odbor NBS odlučio je prošle nedelje da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. U obrazloženju odluke je navedeno da bi inflatorni pritisci mogli da dođu sa strane raspoloživog dohotka za potrošnju, dok međunarodno okruženje ostaje složeno i nestabilno.

Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije alkohola i cigareta, u novembru je na međugodišnjem nivou blago ubrzala na 4,1 odsto, što i dalje ukazuje da postoje jaki unutrašnji pritisci na rast cena. Mesečnom rastu cena u okviru bazne inflacije skoro podjednako su doprinele cene proizvoda i cene usluga.

Rast cena energenata u novembru je međugodišnje iznosio 5,1 odsto, a imajući u obzir situaciju oko Naftne industrije Srbije i prekida rada Rafinerije u Pančevu, ne treba isključiti dodatne pritiske na rast cena naftnih derivata zbog povećanog uvoza, mada bi oni mogli da budu kompenzovani padom cena sirove nafte na svetskom tržištu.

Što se tiče dugoročnijeg predviđanja inflatornih pritisaka, ekonomista Saša Đogović za Biznis.rs kaže da je situacija veoma komplikovana, a prognoze nezahvalne, jer se zasad ne može predvideti rasplet oko Naftne industrije Srbije.

“Očekujem da će se situacija rešiti sredinom januara i da ćemo negativne efekte trpeti samo kratkoročno mesec ili dva”, kazao je Đogović. U suprotnom smatra da nas čekaju snažniji šokovi koji bi svakako pojačali inflatorne pritiske.

Sa druge strane, pitanje je šta će se događati sa Uredbom o smanjenju marži u maloprodaji, s obzirom na to da je ona oročena na šest meseci.

“Moguće je da posle toga dođe do nekog većeg skoka cena. Međunarodne prilike su isto tako složene, a opet kod nas dosta zavisi i od poljoprivredne sezone”, kazao je Đogović.