FREN drugi put revidirao procenu rasta BDP-a Srbije na dva odsto u 2025.

Fond za razvoj ekonomske nauke drugi put ove godine revidirao je procenu privrednog rasta i sada očekuju da će privreda Srbije u ovoj godini porasti svega dva odsto. Za sledeću godinu predviđaju rast od tri odsto.

Bruto domaći proizvod porastao je u trećem kvartalu ove godine za dva odsto, što je sporije od očekivanog. Glavni pokretači rasta bili su privatna i državna potrošnja, dok su investicije i neto izvoz pali. Solidan rast je ostvaren u sektoru usluga (pre svega IKT), a najveći pad u građevinarstvu, kazao je izvršni urednik Kvartalnog monitora Saša Ranđelović na konferenciji za medije.

“Usporavanje privrede rezultat je domaćih i međunarodnih nestabilnosti a dodatni rizik dolazi od sankcija NIS-u i obustave rada rafinerije u decembru, što će pogoršati rezultate krajem 2025. i početkom 2026”, kazao je Ranđelović predstavljajući kvartalno izdanje FREN-a.

Kako navodi, privreda Srbije 2025. godinu završava u uslovima očuvane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih i koji ukazuju na rast strukturnih izazova. Fiskalna i monetarna politika uspešno su održale stabilnost sistema, ali ključni pokazatelji pokazuju usporavanje privredne aktivnosti, pad investicija i rast rizika u narednom periodu.

„Usporavanje rasta dominantno je posledica unutrašnjih rizika i neizvesnosti, a u manjoj meri globalnih kretanja, budući da je i u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) privredni rast u ovoj godini umanjen za pola procentnih poena u odnosu na inicijalno planirani, dok je u Srbiji to usporavanje na nivou od dva procentna poena. Samo četvrtina pada se tako odnosi na spoljne uticaje„, kazao je Ranđelović.

Rast od tri odsto sledeće godine zasnovan je na pretpostavci oporavka poljoprivrede i skorog rešavanja problema sa NIS-om. Ipak, brojni nepovoljni faktori, rizici i neizvesnosti u tom domenu ostaju – uvođenje ekoloških carina EU, ograničenje izvoza čelika u EU, zabrana izvoza guma nekih proizvođača na tržište SAD, i ako se budu realizovali mogu učiniti da privredni rast bude i manji, istakao je on.

U pogledu inflacije, nakon ukidanja administrativnih ograničenja marži, što je najavljeno za februar sledeće godine, može se očekivati njeno ubrzanje, tako da je za 2026. zvanično projektovana prosečna inflacija od 3,7 odsto. Shodno tome, ne može se očekivati veća relaksacija monetarne politike, ocenjuju ekonomisti okupljeni oko FREN-a.

Tržište rada stabilno, zarade rastu sedam odsto međugodišnje

Na tržištu rada još uvek nema većeg pogoršanja, iako se neka usporavanja uočavaju – zaposlenost u neformalnom sektoru blago pada, nezaposlenost gotovo stagnira, dok zarade nastavljaju solidan rast.

Zaposlenost blago opada, nakon dužeg rasta, pa stopa zaposlenosti u trećem kvartalu iznosi 52,3 odsto, pre svega usled smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru. Stopa nezaposlenosti iznosi 8,2 odsto, što je za 0,1 p.p. manje u odnosu na isti kvartal 2024.

Realne zarade u istom periodu nastavljaju međugodišnji rast od sedam odsto, a kvartalno za 1,9 procenata. Prosečna neto zarada iznosila je 108.000 dinara i viša je u javnom (112.000) nego u privatnom sektoru (106.000), naveo je Ranđelović.

Produktivnost rada porasla je za 1,6 odsto međugodišnje, ali zarade rastu brže od produktivnosti, što dovodi do kontinuiranog rasta realnih jediničnih troškova rada od 5,3 odsto, uz negativan uticaj na konkurentnost.

“U trećem kvartalu došlo je do poboljšanja stanja u platnom bilansu po osnovu smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i rasta priliva dohodaka, kao rasta priliva kapitala, usled čega i devizne rezerve rastu. Strane direktne investicije rastu, ali su u prvih devet meseci više nego prepolovljene usled delovanja i globalnih i lokalnih faktora”, naveo je on.

Spoljnotrgovinski deficit u istom period iznosio je 5,4 odsto BDP-a, što je za 1,2 p.p. BDP-a niži deficit nego godinu dana ranije. Uvoz robe raste za 2,6 odsto, dok izvoz raste za 6,1 odsto. U prva tri kvartala ove godine izvoz je povećan za 8,9 odsto, a uvoz za 8,2 procenata.

Javni dug iznosi 43,7 odsto BDP-a

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u tromesečju od jula do septembra iznosio je 4,2 odsto BDP-a, što je za 3,2 p.p. BDP-a manji deficit nego u istom periodu prošle godine, usled smanjenja spoljnotrgovinskog deficita za 1,2 p.p. BDP-a i deficita na računu primarnog dohotka (prihoda od kapitala) za 1,7 p.p. BDP-a, kao i blagog porasta suficita na računu sekundarnog dohotka (doznake) za 0,3 p.p. BDP-a. Javni dug na kraju trećeg kvartala iznosio je 38,1 milijardu evra, što je 43,7 odsto BDP-a. To je pad u odnosu na drugi kvartal i kraj prošle godine za oko 720 miliona evra zahvaljujući otplati dospelih obaveza iz finansijskih rezervi.

“Budžetom za 2026. godinu planiran je fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, uz očekivanje da javni dug ne pređe 45 procenata BDP-a. Opšti fiskalni okvir je održiv, ali postoje fiskalni rizici (energetika, javna preduzeća, pritisak na povećanje plata), dok istovremeno nema najava strukturnih reformi javnih finansija koje bi doprineli rastu”, kazao je Ranđelović.

Referentna kamatna stopa ostala je nepromenjena, deprecijacijski pritisci krajem godine uglavnom su posledica privremenih faktora. Kreditna aktivnost banaka raste, dok kamatne stope nastavljaju realan pad.

NBS je nastavila sa restriktivnom monetarnom politikom, zadržavajući kamatnu stopu na 5,75 odsto, zbog privremenog karaktera administrativnih mera za suzbijanje inflacije i širih ekonomskih rizika. Na deviznom tržištu pojačani su aprecijacijski pritisci – NBS neto kupila 830 miliona evra, dok su se u oktobru i novembru javili deprecijacijski pritisci. U prvih 11 meseci NBS je neto kupila 145 miliona evra. Oscilacije na deviznom tržištu u decembru posledica su delovanja psiholoških faktora i rasta tražnje za devizama, usled pojačanog uvoza i očekuje se da budu privremene, imajući u vidu i visok nivo deviznih rezervi.

Realne kamatne stope na dinarske kredite porasle su u trećem kvartalu usled pada inflacije – za obrtna sredstva na 3,3 odsto, za investicije na 4,5 odsto, dok je kod indeksiranih kredita zabeležen minimalan rast kamatnih stopa. Neto plasmani banaka privredi i stanovništvu povećani su za oko 1,6 milijardi evra u istom periodu, uz dodatni rast kreditnog potencijala od 1,9 milijardi evra zahvaljujući domaćim depozitima. Učešće loših kredita smanjeno je na novi minimum od 2,8 odsto.