Gazdinstva koja odu u pasivan status gube pravo na subvencije na tri do pet godina

Povodom medijskih natpisa u kojima se navodi da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vrši “represiju” i “politički progon” pojedinih poljoprivrednih proizvođača, a u vezi sa donošenjem rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa određenim poljoprivrednim gazdinstvima, Ministarstvo se oglasilo saopštenjem.

“Poljoprivredna inpekcija, u saradnji sa Upravom za agrarna plaćanja, izvršila je ukupno 3.350 kontrola, kod 1.580 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava od avgusta 2024. godine u sveobuhvatnoj akcijskoj kontroli podsticajnih sredstava na teritoriji cele Srbije (kvalitetna priplodna grla, tovna grla, neposredni podnosioci premije za mleko i kontrola podsticaja po hektaru obradive površine). Nepravilnosti su utvrđene kod ukupno 235 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava”, navode iz Ministarstva.

Kako ističu, kod svih poljoprivrednih gazdinstava kod kojih su utvrđene nepravilnosti podnete su prekršajne prijave i inicijative za stavljanje gazdinstva u pasivni status.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da pasivni status znači da poljoprivredna gazdinstva gube pravo na subvencije na određeni broj godina – tri ili pet. Sve zavisi od rešenja koje donosi Uprava za agrarna plaćanja.

On smatra da je Srbija u krizi kada je reč o krunskim zakonima u sektoru poljoprivrede.

“Mi pre svega nemamo Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu, koji bi sve ovo regulisao. Taj zakon mora da odgovori ko može da da bude poljoprivrednik, šta znači hobističko bavljenje poljoprivredom, a šta profesionalno. U njemu bi precizno bilo definisano sve – od broja suspenzija, u ovakvim situacijama, do toga ko ima pravo na žalbu”, kaže naš sagovornik i dodaje da Srbiji nedostaje i Zakon o integralnoj proizvodnji.

“Nama Evropska unija može da kaže – nećemo više ništa da od vas kupujemo jer nemate rešenu integralnu proizvodnju u pogledu zaštite. Znači, mi smo otvoreni u nizu pitanja. Još nismo pipnuli zakonsku regulativu na putu do EU. To što nam se zamera u delu ribarstva je smešna priča, i u odnosu na naš obim proizvodnje je ništa. Gde su ove stvari koje znače ekonomiju i zaštitu životne sredine”, pita se Keco.

Mali se gase, dok veliki uzurpiraju pašnjake

Komentarišući kontrole poljoprivrednika, predsednik Udruženja Agroprofit kaže da je ovo maksimum što je država do sada uradila i dodaje da nikada do sada toliko domaćinstava nije kontrolisano po bilo kom osnovu.

“Kontrole su neophodne, ali je nedovoljan broj inspektora. U stvari, sve bi moglo da bude drugačije da smo zakonom u kontrolu poslovanja i proizvodnje poljoprivednih gazdinstava uključili savetodavne službe. Mi danas nemamo nijedan uvid u poslovanje gazdinstva ni u pogledu plodoreda, ni u pogledu finansija. To se inspekcijama ne može rešiti jer u Srbiji imamo oko 200.000 korisnika državnog novca, po različitim osnovama”, ocenjuje Keco.

On smatra da je nemoguće vršiti kontrole na toliki broj korisnika i da je sprovedena kontrola zapravo bila na bazi uzoraka ili prijava.

“Trošenje državnog novca mora se uvrstiti u posmatranje poljoprivrednih savetodavnih službi, gde bi svaka služba imala od 50 do 100 domaćinstava. Tek onda bismo mogli da imamo pravi uvid u to kako rade”, ističe Keco.

Naš sagovornik kaže da se dešava da ljudi prijave kompletnu veličinu parcele, a da komasacija (postupak uređenja zemljišta i preraspodele vlasništva), kao i premer zemljišta nisu završeni. Primera radi, dešava se da poljoprivrednik prijavi dva hektara, a onda se kontrolama GPS-om utvrdi da je u pitanju 1,5 hektara.

“Samim tim terete ga da je za pola hektara uzeo više novca od države i ide u pasivan status. To ne sme da se desi jer su to uglavnom mala gazdinstva u brdsko-planinskim predelima, ljudi koji imaju najviše pet do deset hektara, i ako njega stavite u pasivan status i na taj način ga kaznite – vi ste mu ugasili porodicu“, objašnjava Čedomir Keco.

On smatra da se najveći nedostatak inspektora oseća u kontroli pašnjaka koja gazdinstva uzurpiraju i oru, što nije dozvoljeno.

“Sada, po zakonu, onog koga uhvate ide u pasivan status. To su uglavnom velika gazdinstva i oni zaslužuju da idu u pasivan status jer su ušli i uzorali tuđe iako nije dozvoljeno da se od pašnjaka pravi njiva. Ta kontrola nije završena, iako ima više udruženja koja to prijavljuju”, kaže predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco.